Уважени г. Богдановићу,
Град у коме Ви обављате дужност градоначелника, а ја вршим службу епископа Христове Цркве, као насљедник Висариона и Вавиле, првих цетињских митрополита, из времена оснивача града Ивана Црнојевића, настао је прије 530 година тако што је најприје основан Манастир посвећен Мајци Божијој, а потом, у том манастиру, почела са радом штампарија која је штампала црквене, богослужбене књиге. Тај Манастир, и те књиге, и све оно што је у њима написано – представљају темељ Цетиња. Прошли су вијекови…16., 17. и 18…. у којима су живот Цетињског манастира, рад цетињских митрополита и дјеловање манастирског братства, представљали основ и путоказ духовног и политичког живота Цетиња и Црне Горе. Тек средином 19. вијека, овај наш град добија и неке свјетовне институције, и неке грађевине које немају искључиво црквену намјену – а да то нијесу сеоске куће! Па и тада, у том зачетку цетињског урбаног амбијента, изван зидина Манастира, црногорски господари брину о оснивању Цетињске богословије, нешто касније и о градњи зграде Црквеног суда, а веома се ради на томе да на свакој страни града – иако већ имамо древни и славни Манастир – буде по једна богомоља: гради се црква на Ћипуру, обнавља се Влашка црква, гради се капелица на Старом гробљу, подиже се храм у Бајицама. Све те градске богомоље граде се и оживљавају са благословом митрополита који столују у Цетињском манастиру.
Историја Цркве и Манастира је истовјетна са историјом града Цетиња, од времена Ивана Црнојевића па до времена краља Николе. А и послије тога. По завршетку Првог свјетског рата, наша црногорска престоница улази у једну државну заједницу која је много већа и комплекснија од претходне Краљевине, али град Цетиње и даље напредује и шири се. Он постаје административни центар подручја које обухвата просторе шире од Црне Горе. Ријеч је о Зетској бановини, у чији састав улазе Дубровник, Метохија, Полимље… У том времену Цетиње добија здања по којима до данас препознајемо наш древни град: зграда Бановине (у којој Ви данас столујете), зграда Гимназије, зграда Основне школе „Његош“, споменик „Ловћенска вила“, зграда Банских станова… и многе друге. Али и тада, када се шири и богати његова урбана физиономија – у времену између два велика рата – Цетиње се, ни по чему не одваја од Манастира као свог духовног и физичког средишта. Сви свештеници и монаси, на челу са митрополитом Митрофаном, које је Велики рат 1914.г. затекао на Цетињу, настављају и умножавају своју дјелатност послије 1918.г., сада као клирици обновљене и уједињене Пећке Патријаршије, за коју је Свети Петар Цетињски рекао Црногорцима да је она „мати свих српскијех цркава у коју су патријари наши стојали и коју су цари наши оградили“ (Посланица Брђанима и Црногорцима из 1822. ).
У времену послије Другог свјетског рата, када је завладала нека потпуно нова идеологија, која је најављивала социјалну правду, али је убијала и хапсила цетињске митрополите; идеологија која је организовала демонстрације против владике Данила Дајковића испред Манастира, која је укинула рад Цетињске богословије… па ни тада није било свијести која би град Цетиње у потпуности одвојила од Манастира и од Ћивота Светог Петра Цетињског. Чак и данашњи грб Престонице Цетиње садржи слику манастирског звоника и отворену књигу Октоих.
И због свега тога што је Цетиње било, и што је данас, ја Вас питам отворено и са великом знатижељом – у име ког града сте Ви као градоначелник Цетиња, прије двије године подржали градњу објекта у Ловћенској улици и ту градњу назвали „обновом оног што смо заборавили и повратком свега што нам је припадало“?! Ово Вас питам јер је ријеч о тзв. црквеном објекту, који никакву везу нема са Цетињским манастиром, ни са Православном Црквом коме он вијековима припада, а који се, као такав, по први пут гради у нашем граду. Питам Вас још и ово: у име које престонице сте више пута својим присуством подржали бивше свештенике који су се одвојили и од Манастира и од ћивота Светог Петра, и од Октоиха, и праве неку своју, само њима знану цркву? Како је могуће да као градоначелник Цетиња држите званичне и свечане говоре пред тим људима који су канонски рашчињени у Италији, Цариградској Патријаршији, непризнати ни од кога у Православној Цркви, и који сада овдје праве неку „нову цркву“, која нема никакве везе са вјековном Цетињском митрополијом, а никада(!!!), ни једном(!!!), за све ове године Вашег управљања градом, не дођосте у Цетињски манастир, у Митрополију, у Цетињску богословију, или макар у црквену Народну кухињу (која сваки дан храни 150 гладних Цетињана) да се обратите једном једином ријечју!? На основу чега закључујете и јавно објављујете, да објекат који финансира декларисани заљубљеник у „Титову штафету младости“ – представља „обнову црногорске духовности“, а истовремено се понашате као да Цетињски манастир не постоји, и у њега долазите искључиво приватно, да се никада нијесте јавили ни митрополиту ни игуману, игноришући ћивот Светог Петра и његове вјековне чуваре. Све Вас ово питам, не због тога што желим да утичем на Ваше личне афинитете и опредјељења, него због значајне јавне, друштвене функције коју вршите, и која се, оваквим Вашим дјеловањем деградира.
Да ли је могуће да Ви не схватате да таквим својим понашањем, у својству градоначелника, ширите вјерску мржњу, подржавате најдубљу и најопаснију диобу међу православним становништвом Цетиња и Црне Горе, први пут пројављену у њеној дуговјековној историји? Да ли Ви стварно мислите да се будућност Цетиња и Црне Горе може градити на таквој мржњи и на партијско-идеолошким подјелама и ситносопственичким интересима? Имајте у виду: ако сте крштени и у Бога вјерујете, тиме се одричете Бога и Светог Петра и пљујете на Часни Крст Христов који се чува у ћивоту Светога Петра, навлачећи проклетство на себе и своје потомство, на наш град и цијелу Црну Гору… Ако ли нијесте крштени и у Бога не вјерујете, тиме се одричете својих законских обавеза према свим грађанима овог града, газећи правду и поштење и злоупотребљавајући свој положај, на штету града и Црне Горе, и своју срамоту. Како каже богомудри Апостол Павле: ”Све ми је слободно, али ми није све на корист.” У нашем народу има она слична изрека: можете како хоћете, али не можете докле хоћете…
Молимо се Богу да и Вас и све нас предстојећи празник Светих Апостола Петра и Павла, највећи завјетни празник Цетињског манастира, просвијетли и просвети, и упути путем покајања, братског мира и праштања.
С поштовањем, остајемо Ваш доброжелатељ,
Архиепископ цетињски
Митрополит црногорско-приморски
Архиепископ цетињски
Митрополит црногорско-приморски
Амфилохије
Нема коментара:
Постави коментар