СРЕБРОЉУБЉЕ - КУЛТ ЗЛАТНОГ ТЕЛЕТА

Среброљубље и други греси

Похлепа, тј, служење златном телету, рађа многе пороке. Убиство, отимачина, превара - све то често лежи у основи великог богатства. Зарадити богату имовину поштеним радом није једноставно. Човек који је опседну среброљубљем, због новца је спреман ако не на све, а оно на много тога.

            Чудимо се где су нестали добри, лепи и мајсторски одрађени филмови и тв. емисије, зашто је данас тако мало даровитих писаца, који у људима провоцирају племенита осећања? Због чега нас с екрана обасипа непрекидна река секса, насиља, агресије и нецензурисаних псовки. Један од главних разлога је што је уметност постала комерцијална. Филмска продукција, издавачка предузећа, тв. канали желе да поврате своје инвестиције уз велики профит. Због тога њихова продукција мора одговарати масовном аудиторијуму и изазвати интересовање. Ако су у филм уложили два милиона долара - треба повратити не мање од три. Веома је тешко напунити сале ако показујеш заиста добар филм. Редак изузетак је постао филм ''Острво'' П. Лунгина, који говори о покајању и обнови душе и неки други филмови.

            У Старом Риму је маса викала: ''Хлеба и игара!''. Какве су тад биле забаве? Позориште које је величало разврат, сурове крваве борбе гладијатора и мучење хришћана у арени Колосеја. Као у стара времена, тако су и данас омиљене једне те исте народне забаве.

            На господарима људских мисли - писцима, новинарима, филмским режисерима лежи велика одговорност...'' Како ће реч наша одјекнути'', јер њихова дела постају власништво милиона људи. И ако неки даровити човек прави своје дело ради среброљубља и сујете, а душа му је испуњена нечистотом, он је у стању да саблазни већину људи. Што јејош горе, ако је он заиста талентован, рушилачко дејство се наставља и после његове смрти.

            Код И.А. Крилова имамо једну не толико познату, али веома поучну басну. Њен сиже је следећи. После смрти доспевају у ад два човека, Разбојник и Писац. Први је, јасна ствар, пљачкао људе, а други је...

            Разливао у својим делима отров.

            Уливао безверје и усађивао разврат.

            И ето, испод казана у ком је седео Разбојник била је рапаљена велика ватра, а испод Писца је једва горела. Прошли су векови и испод Разбојника се ватра давно  угасила, а испод Писца је бивала све јача и јача''. Позивајући у помоћ господаре ада, Писац им се упитно обрати: ''Откуд таква неправда?'' И ево какав је одговор уследио:

Он је штeтан био,

Док је живео;

А ти... Већ одавно су иструлиле твоје кости,

А сунце ниједанпут неће изаћи,

Да не би осветлило нове невоље твоје.

Твоја дела од отрова не само да не слабе,

Него, разливајући се, из века у век постају свирепија.

И даље је приказана слика рушилачког деловања Пишчевих књига: младића, који су се побунили против брака, претопостављених, власти'' и они који су упали у безверје, читава земља, која је доведена до пропасти метежима и раздорима под утицајем његових дела итд.

А колико ће се тек још родити

Зла на свету од твојих књига!

Врсте среброљубља

Среброљубље може бити различито:

     

-  расипништво, распикућство

- шкртост, тврдичлук

           У првом случају човек, поседујући богатство, непромишљено га троши на забаву, задовољавање својих потреба и раскошан живот. У другом случају он може да живи веома скромно, свега да се одриче, али да служи богатству као идолу, да штеди, сакупља и ни ским то да не дели.

            Познати амрички милионер Џон Рокфелер је, имајући огромно богатство, живео као сиромах. Он је себе био довео до потпуне нервне и физичке изнемоглости, из страха, да ће његов бизнис претрпети крах и да ће бити лишен макар и делића свог богатства. Био је тешко болестан и на строгој дијети.

            Истина за вољу, у другој половини живота Рокфелер је преиспитао своје ставове и почео да троши велике суме новца на доброчинство.

            Страст према гомилању и шкртост су карактеристике које нису својствене само богаташима. Често људи постављају питање: шта је то користољубље о ком читамо на вечерњој исповедној молитви? Користољубље је незасито стицање нама непотребних ствари, када оне од дугих чувања и некоришћења постају као покривене маховином. Од тог греха могу страдати и људи који су веома сиромашни, купујући и гомилајући посуђе, одећу и било које друге предмете, рецимо, попуњавајући њима све фиоке, полице и оставе, чак често и заборављајући где шта стоји.

Борба са  похлепом

Како се борити са страшћу среброљубља?

            Треба неговати у себи међусобно супростављене врлине, као што су на пример:

          - милосрђе према убогим и оним којим је потребна помоћ;

        -  брига о стицању духовних дарова, а не о земаљским добрима;

         - размишљање о духовним, а не о земаљским ситничарским питањима

            Врлина не долази сама; човек који је наклоњен среброљубљу, шкртости и тврдичлуку, треба да присиљава сам себе на милосрђе и да богатство користи на корист своје душе. На пример, када дајемо милостињу, не треба да је дајемо на следећи начин: ''Ево Боже Теби, то што нама не вреди'', већ тако, да то даривање будезаиста жртва, праћена унутрањом борбом са шкртошћу и везаношћу за матерјално. Тек ће тада то бити права милостиња, а не формалност. 

А понекад се догађа да смо убогом дали неку ситницу, која просто истеже наш џеп, и још чекамо да нам се на томе захвали. Ко шкрто сије, шкрто ће и жњети, ако са благословима сије, са благословима ће и жњети (2. Кор. 9, 6).

            Приморавањем себе да делимо, дајемо, помажемо другима, можемо се избавитиод среброљубља и тврдичлука. Тад ћемо схватити да је блаженије давати него примати (Дап. 20, 35); да, раздељујући, можемо стећи већу радост и задовољство, него сабирајући драгоцености, које и нама самима понекад доносе мало користи.

            Многи се питају коме треба давати милостињу, пошто се неретко доводи у сумњу поштење просјака, рецимо, да ли ће он нашу помоћ употребити у добре сврхе? Овде су мишљења светих отаца подељена. Једни су мишљења да милостињу треба давати свим просјацима, јер Господ Сам зна да ли он проси искрено или је варалица, и ако му будемо удељивали као Самоме Христу, ту неће бити никаквог греха. Други говоре да милостињу требадавати уз велико расуђивање. Ја мислим да је истина негде на средини. Наравно, у било ком случају ми нећемо погрешити, чак и ако дамо непоштеном човеку. ''Професионалних'' просјака је било у свим вековима, и у време Спаситеља такође. И ипак су им и Господ и апостоли делили милостињу. Међутим, ако немамо поверења у човека, можемо му уделити мању суму, а већу помоћ указати онима којима је она заиста потребна. У нашој околини је толико туге, међу нашим познаницима и рођацима сигурно постоје такви људи. Добар савет пружа житије светог праведног Филарета Милостивог. Тај светитељ се прославио својом љубављу према просјацима и милосрђем. Имао је три сандука засебно напуњена златним, сребрним и бакарним кованицама. Из првог су добијали милостињу пуки сирумаси, из другог - они који су остали без средстава, а из трећег - они који су лицемерно измамљивали новац.

одломак из књиге: ПРАВОСЛАВНА АСКЕТИКА ЗА МИРЈАНЕ - СВЕШТЕНИК ПАВЛЕ ГУМЕРОВ