ПИТАЊЕ:
Многи од наших верника, одлазећи у Грчку као туристи и онде проводећи свој
одмор, приметили су да Грци раније славе празникенего ми, држећи се новог
календара и у Цркви. Чуо сам да и у Бугарска и Румунска црква држе нови
календар.Који су то разлози да они, иако православни, држе нови календар као римокатолици, а од православних само ми држимо стари календар? Верни траже објашњење, па је потребно да о томе сазнам више како бих могао дати задовољавајући одговор.
ОДГОВОР:
Сваки календар, који се током историје појавио у људском друштву, на његовом
вишем ступњу развића, рачуна са три основне јединице времена: даном, месецом и
годином. Дан је основна природна јединица времена приметна од свих људи у целој
области земље између северног и јужног стожерника. Дан је време од једног до
другог изласка, или заласка сунца, или од једног до иудућег проласка сунца
изнад истог мердијана, а настаје обртањем Земље око своје осе. Из практичних
разлога људи су дан поделили на 24 часа, часове на минуте, минуте на секунде.
Од библијских времена низ од седам дана сачињавају једну седмицу.
Месец (управо сидерички месец) је
време од 29 и 1/2 дана (29
дана, 12 часова, 44 минута, 2,9 секунде) у чијем року ово небеско тело, у свом
обиласку око Земље, и у односу на Сунце, пређе све четири своје фазе. У V
веку пре
Христа, грчки научник Метон установио је да ове мене, после периода од 19
година, поново падају на исте датуме.
Као дане и месечеве мене, тако људи
непосредно примећују годишња доба како се непрестано смењују, следујући једно
за другим. Годишња доба пак последица су нагиба Земљине осе према равни
еклиптике од 23½ степена и обиласка Земље око Сунца. тропска
година је време од једне до исте равнодневнице идуће године.
I. Још
су стари Египћани уочили да од једне до друге годишње поплаве Нила, од чега је
зависила плодност и целокупни живот Египта, прође 365 дана. Но, током низа
година увидели су да поплаве Нила бивају све доцније и доцније, да би тек после
1460 година поново дошле на исто време. Свештеници, који су се бавили тим
питањима, закључили су да је то стога што година траје нешто дуже од 365 дана.
тачнијим посматрањеми рачунањем дошли су до резултата да та дужина износи
четвртину дана, тј. 6 часова. Да би календарска година одговарала стварном
збивању у природи, тих 6 часова морају се узети у обзир.
Но, како дани теку равномерно, те у
практичном животу не може нова година почети 366-ог дана у 6 часова, него се
година мора завршити само целим даном, то је, како вели проф. М. Миланковић,
одувек био ''први и најважнији проблем сваког календара ово: саставити године
од целог броја дана, али увођењем преступних дана осигурати сагласност са
тропском годином''. то су египатски светеници схватили и 238. године пре
Христа, па су у Канопи, предграђу Александрије, издали одлуку да од тада свака
четврта година буде преступна, тј. дужа за један дан. У науци је ова одредба
позната као Канопски едикт.
Кад је Јулије Цезар, после својих
војних успеха осигурао мир Римском царству, окренуо се да изнутра уреди државу,
те поред другог доведе у ред питање календара. Посао ко тога повери он
египатском научнику Сосигену, који устроји календар у коме је, наоснову
Канопског едикта, свака четврта година била преступна, уместо месецом мартом,
дотадашњег римског календара, по овом календару година је почињала јануаром, а
седми месец, по Јулију Цезару, назван је јул. Тај календар назван доцније
јулијанским 46. год. пре Христа уведен је у целом Римском царству, заменивши
собом све друге.
Поред сунчане, соларне године
Египћана и Римљана, постојала је и месечна година, коју су држали Јевреји и
неки други народи, а данас се њоме служе муслимани. Ова година је краћа од
сунчане за 11-12 дана. Да би се она довела у сагласност са сунчаном, морало се
сваке две-три године додати по цео месец. Овај непрактични начин рачунања
календара исправио је, 360. год. по Христу, учени рабин Хилел II,
израчунавши
много тачније време трајања месеца, које се од стварног разликује за свега о,4
секунде, а соларну годину на 365 дана, 5 часова, 55 минута и 25,4 секунде.
Лунарни календар код муслимана не
подешава се према соларном, те се код њих нова година и празници померају из
године у годину и падају редом у сва годишња доба.
II. Кад се јавила хришћанска Црква, не стварајући
свој посебан календар, она је прихватила јулијански, који је тада био у општој
употреби, и према њему одређивала своје празнике, постове и друге ознаке спољашњег црквеног живота. У Православној
цркви овај календар је остао до најновијег времена, а у Римокатоличкој до XVI
века.
У доба ренесансе, на Западу је,
поред других наука добила полет и астрономија, те учени људи нађоше да је
јулијански календар задоцнио 10 дана, да равнодневница није ви 21., него 11
марта и да тропска година траје за десетину минута и секунди мање него што
узима јулијански календар. Побиђен тиме, папа Григорије XIII
одреди једну
комисију стручњака, под председништвом Алојзија Лилиуса, да састави календар
који ће бити тачнији од јулијанског. Комисија изврши задатак, сачини календар у
коме је свака четврта година преступна, као и у јулијанском, али године векова,
секуларне, само тада ако им је цифра која означава векове дељива са четири.(4) На тај начин овај
календар, по папи Григорију назван григоријански има ''у четири стотине година
три преступне године мање него јулијански, па је због тога средња дужина његове
године краћа. Са својих 365 дана, 5 сати, 49 минута, и 12 секунди она се
приближава тропској години боље него средња година јулијанског календара.(5)
Папа Григорије нареди својом булом
да се овај календар уведе у живот, и оних 10 дана, за колико је равнодневница
задоцнила, да се изоставе, тако да после 4. октобра 1582. год. буде одмах 15.
октобар. Тако је те године овај календар уведен у Италији, Шпанији,
Португалији, Холандији и Француској; 1583. год. у Немачкој и Швајцарској; 1584.
у Аустрији; 1586. у Пољској; 1700, у евангелистичкој Немачкој; 1744, у
протестантској Немачкој; 1752, у Великој Британији и Ирској; 1753. у Шведској и
Норвешкој, а после I светског рата 1919. год. увела га је у државну
администрацију наша земља; 1923. Грчка, 1925. Турска, затим Бугарска и Румунија
и друге земље.
III. У
време кад је Западна црква спроводила ову реформу календара, Православне земље
су биле под Турским ропством и у томе нису узеле учешћа, иако је папа Григорије
почетком 1583. год. упутио посланство царградском патријарху Јеремији II,
са предлогом
да се сагласи са исправком календара. Патријарх тај предлог не прихвати, јер је
Грчка
-----------------------------------------------------------------
(4) (Нпр. 1600, 1700, 1800, 1900, 2000. год, кад се
изоставе нуле, дељиве су са 4 само 16(00) и 20(00), а остале нису, те стога
спадају у просте.)
(5) (Миланковић н.д. 75)''.
----------------------------------------------------------------
црква
имала велике невоље с римокатоличком пропагандом на Криту, Крфу и неким другим
острвима која су држали Млеци. Из писма млетачком дужду видимо да је то главни
разлог одбијања и остајања при старом календару: „Јер нам није непознато колико
би саблазни настало из ових новотарија... Наша Црква држи предано јој, а
Западна како хоће и жели. Другачије не можемо чинити, као што сваки патријарх
наше Цркве мора да се покорава канонима и црквеном предању''.
Но, почетком овог века (30. VI
1902. год.)
цариградски патријарх Јоаким III, упути једну посланицу свима аутокефалним
православним Црквама, да се о питању календара, о чему се све чешће писало,
''Свете православне цркве међу собом, као што им и приличи, договоре и
објасне...'' У својим писменим прадставкама, поједине Цркве су изнеле своја
гледишта, већином указајући на тешкоће од стране верних због увођења каквих
измена. ''Знамо из историје да су и неке мање промене - вели се у представци
Црногорске митрополије извршене у Цркви изазвале мање или више негодовања међу
верним''. Али до заједничком састанка није дошло.
После I светског рата, кад су нови календар
усвојиле и поједине православне земље, питање календара је постало још
актуелније. Због њега и других питања (узраст за рукоположење, одело клирика,
монашки завети, други брак свештеника итд.) сазван је Свеправославни конгрес у
Цариграду 1923. год. на коме је учествовала и Српска православна црква. Њему
делегацију сачињавали су митрополит црногорско-приморски др. Гаврило Дожић, и
проф. небеске механике на Београдском универзитету др. Милутим Миланковић.
Конференција је стала на становиште
да би разлику од 13 дана, колико је јулијански календар задоцнио, требало
свакако уклонити. Неки учесници сматрали су да на томе треба стати и задржати и
даље јулијански календар, који би по том тек 2100. год. задоцнио за један дан.
Други су пак предлагали да треба усвојити григоријански календар, иако се
увидело да ни он није довољно тачан, јер ће за 3300 година и он задоцнити за
један дан. Како би први предлог оставио календар ван резултата савремених
достигнућа науке, а други, поред
усвајања слабих страна григоријанског календара, кад се налазимо у могућности
да дођемо до тачнијег, још би донео тешкоћа од стране добронамерних, а
неупућених верника, који би у томе видели издају своје вере, - Конгрес је
прихватио као најбоље решење да се изради календар који би био тачнији од
григоријанског, и који би као такав био прихваћен од свију православних. Тај
задатак поверен је проф. Миланковићу, који га је израдио и поднео Конгресу. По
том предлогу, у календару ће - како вели проф Миланковић - ''бити преступна
свака година дељива са четири, са изузетком секуларних година, које ће само
онда бити преступне ако број њихових векова подељен са девет дадне остатак два
или шест. Тим новим интеркалационим правилом, које регулише распоред преступних
година, добија се средња дужина календарске године од 365 дана, 5 часова, 48
минута и 48 секунди. Тим највишим приближавањем тропској години које је уопште
могуће, добија се до сада непостигнута тачност календара(10 ).
-----------------------------------------------------------------------
(10) Миланковић, н.д.
81. Колико се на овај начин каленарска година приближава тропској, најбоље ћемо
уочити из овог упоређења: јулијански календар задоцњава сваких 128 година за
цео један дан, григоријански задоцниће за дан после 3300 година, а овај
Миланковићев задоцниће за један дан тек после више од 43.000 година.
------------------------------------------------------------------------
За
сва ова изнета питања око што тачнијег усаглашавања дужине тропске и
календарске године, Православна црква не би се интересовала, него би их примила
без речи као што је
примила
јулијански календар, кад не би било у питању празновање Васкрса и канонских
прописа о томе. Питање календара за Цркву, дакле, постоји само у вези с тим,
све остале стране она препушта науци. Још 1902. год. Грчка црква је изнела став
иза кога, сматрам, може да стоји цела Православна црква: '' Који је од двају
календара тачнији, наш јулијански, или западни григоријански, или овај треба да
се исправи и преуреди, то је питање углавном астрономско. Верски и теолошки
значај има само утлико уколико су с њим у вези црквени празници''.
После
20 година грчка јерархија, која је 1924. год. примила нови календар, сматра
исто тако да се промена календара не судара ни са којим догматом, нити са
канонима Цркве. О тачности и нетачности календара као таквог слично се
изражавају и њихови противници старокалендарци. Бивши митроплит флорински Хризостом,
који се1926. год. одвојио од званичне Грчке цркве и прикључио
старокалендарцима, пише: ''Без сумње, нико не може одрежи да је календар, сам
по себи питање времена, дана и месеци, и да са овог становишта нико не може да
приговори да савршенији календар треба да буде у употреби међу људима, ради
њиховог односа у трговачким и друштвеним везама. Стога је право учинила Држава
усвојивши, за грађанске потребе и трговачке односе, нови календар као
савршенији од јулијанског''
Остаје нам, дакле, да размотримо
питање календара у односу на празновање Васкрса и празнике везаних с њим.
Гласник, новембар 1982
из књиге :
ПАТРИЈАРХ
ПАВЛЕ
Да
нам буду јаснија
НЕКА
ПИТАЊА НАШЕ ВЕРЕ
#календар
-----------------------------------------------------------
Став Српске Православне цркве о старом и новом календару 2 део
Став Српске Православне цркве о старом и новом календару 3 део
#календар
-----------------------------------------------------------
Став Српске Православне цркве о старом и новом календару 2 део
Став Српске Православне цркве о старом и новом календару 3 део
Нема коментара:
Постави коментар