Разлика између Крима и Косова

После емитовања интервјуа који је руски председник Владимир Путин дао Првом програму немачке телевизије (АРД), који је у недељу увече пратило 5,6 милиона гледалаца, лист "Билд" се позабавио сецирањем његових изјава и наводно открио да су многе од Путинових реченица - "лоше полуистине".

Најпре оно што "жуља" цео Запад:

Тврдња шефа Кремља да "анексија Крима није била повреда међународног права" и то што је Путин упоредио Крим са Косовом. "Билд" донекле признаје да је НАТО 1999. године прекршио међународно право, јер је без мандата УН бомбардовањем интервенисао због Косова које је припадало Србији - иако су Русија и Кина биле против.

"Међутим, постоје две велике разлике између Крима и Косова", сматрају у "Билду" и овако то тумаче: "На Косову су стотине хиљада Албанаца биле угрожене од регуларне српске армије протеривањем и смрћу. И осим тога, на Косову се интервенисало тек после вишегодишњих узалудних дипломатских покушаја."

"Усамљени" Путин

Интернет портал Инфокоп је прозрео још једну медијску манипулацију у вези с Путином и прозвао уредника ТВ емисије АРД-актуел због пропагандног извештавања са Самита Г20 у Бризбејну. Немцима је приказан снимак изолованог и усамљеног Путина на самиту, с којим наводно ниједан од светских државника није желео да једе за столом. Међутим, ради се о смишљеној монтажи. Путин није седео сам за столом, већ је на оригиналном снимку Ројтерса он седео и разговарао за столом са бразилском председницом Русеф, која је потом у монтажи "исечена".

"Билд" даље наводи да су Уједињене нације уз учешће Русије покушале и пре 1999. године да "дипломатским ватрометом Србију наведу да попусти на Косову које је већински насељено албанским становништвом".

Чак је и после бомбардовања Србије, скоро десет година преговарано до проглашења независности 2008. године. Тако овај лист долази до друге велике разлике између Крима и Косова, наиме, тога да је "Косово постало независна држава, док је Крим припојен Русији".
 
У наставку, лист настоји да оповргне и Путинову изјаву да "Русија не мора да лиферује оружје сепаратистима, јер у модерном свету људи који желе да се боре увек могу да га набаве". Као контрааргумент се наводи то да су НАТО и тајне службе уверени да Русија наоружава сепаратисте противваздушним системима, као и да је тенкове ипак "тешко набавити на црном тржишту".

Санкције

Лист "Билд" доводи у питање изјаву шефа Кремља да "би санкције Запада, Русији чак могле и да користе", као и да се "упркос кризи, бележи привредни раст". Русији је потребна западна технологија, пише лист и додаје да се доток нафте на лако доступним бушотинама - ближи крају.


Извор: Вести онлине