Други дан посете Србији албански премијер Еди Рама провео је у
Прешеву, где га је овацијама дочекало неколико хиљада грађана албанске
националности. Уз албанске заставе и гласну музику они су носили транспаренте с натписима: "Прешево, Бујановац и Медвеђа су Албанија", "Албанијо, потребна си Прешевској долини", "Уједињени за једну свенародну управу", па је Рама могао да се осети и боље него у Тирани, где његовој доминантно хришћанској влади прете ванредни избори.
Део иконографија која га је дочекала у овој општини на југу централне Србије са доминантним албанским становништвом, били су и велики билборди с поруком: "Добродошли премијеру", али је на једном таквом плакату јуче ујутру бачена црна фарба.
Након што је проглашен почасним грађанином Прешева, Рама се обратио младим Албанцима и бизнисменима, констатујући да Албанци који живе у општинама на југу Србије имају мање права него Срби на Косову.
- Албанија ће подржати то да питање решавања проблема у Прешевској долини буде суштинско на путу приближавања Србије ка ЕУ и неће дозволити асимилацију Албанаца на том подручју - казао је Рама у локалном Дому културе, са говорнице на којој није било националних обележја ни Србије ни Албаније.
Претходно је коментаришући за поједине српске медије сусрет са српским премијером, који је изазвао револт не само Вучића и државног врха земље домаћина, већ и највећег дела српске јавности, Рама рекао да је изненађен да некога у Србији може да испровоцира став да је Косово независна држава.
- Мени је фасцинантно како вас то може испровоцирати, то није нешто што сам ја сањао. То је реалност. Многе државе са којима Србија сарађује су признале Косово као независну државу - рекао је Рама, не одустајући од јавног понављана става да би и "Србија ту реалност требало што пре да уважи".
Ни премијер Србије није се покајао што је угостио албанског колегу после инцидента са дроном и заставом тзв. велике Албаније на фудбалској утакмици две репрезентације. Он сматра да је Србија реаговала "одмерено и довољно јасно да сачува понос и достојанство и народу и држави".
- Ако неко мисли да би озбиљна политика била да сам јуче узео мотку или ударио Раму, мислим да то није озбиљна политика, а ти који ми држе предавања да је тако нешто требало да урадим и који кажу да би тако нешто урадили, били би мањи од маковог зрна - рекао је Вучић, након "дана после" и видне изнервираности коју није могао да сакрије пред камерама када албански колега није испоштовао договор да се Косово не помиње у јавном обраћању двојице премијера.
Непријатност коју је Рама приредио свом домаћину Вучићу, председник Србије Томислав Николић је избегао. Како је саопштено из његовог кабинета, председник је одбио да се сусретне са гостом из Албаније, јер је и очекивао да ће се Рама послужити провокацијама.
- Тешко ће Албанија моћи да се придружи породици модерних европских држава докле год се не одрекне својих снова о хидри по имену Велика Албанија - саопштено је из кабинета Николића.
Висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Федерика Могерини, међутим, сматра да и поред дипломатског инцидента, сусрет двојице премијера "треба да буде прекретница у односима две земље", нагласивши да њих "очекује да покажу нову решеност и политичку храброст".
И поред тога што је премијер Вучић јуче најавио састанак са амбасадорима кључних земаља ЕУ и САД на којем ће разговарати и о дипломатском инциденту, јавност у Србији је углавном скептична. Процена је да ће цео случај остати пропраћен изјавама попут изјаве италијанске политичарке, иако је добар део "греха" на западним центрима моћи. Пре свих, Берлина и Вашингтона који су извршили притисак на српског и албанског званичника да до званичног састанка мора доћи и поред инцидента са дроном и међусобних отпужби насталих тим поводом.
Рашковић-Ивић: Вучић нас је понизио!
Председница ДДСС Санда Рашковић-Ивић сматра да Србију није понизио албански премијера већ Вучић због неадекватног одговора.
- Једини прави одговор државе Србије албанском премијеру на његов отворен непријатељски гест према Србији морао је да буде отказивање даљег гостопримства и прекид посете. Овако је, снисходљивошћу српске власти према Бриселу и Вашингтону, који су инсистирали на одржавању ове срамне посете, Србија још једном понижена и ту никаква квазипатриотска реторика председника Владе Србије не може да помогне - навела је Санда Рашковић Ивић.
Додик: Тражио бих да одмах оде!
Председник РС Милорад Додик сматра да нема сумње да је недипломатска и недржавничка провокација албанског премијера Раме приликом посете Београду, где је угошћен на највишем нивоу, била повод да буде проглашен за персону нон грата у Србији.
Коментаришући Рамину провокацију, Додик је рекао да би, да се нашао у тој ситуацији, одмах тражио од албанског премијера да напусти земљу.
"Но, сматрам да је премијер Србије Вучић поступио у складу са дипломатском праксом, не наседајући на ненадану и очигледно смишљену провокацију, бранећи интегритет и суверенитет државе Србије", рекао је Додик.
Блокран аутопут
Врхунац невиђених мера обезбеђења, била је јучерашња блокада аутопута од Ниша ка македонској граници, на делу од Врања до Прешева, куда је пролазила колона са поворком албанске државне делегације. Српски новинари, али албански и косовски који су у раним часовима кренули из Београда како би испратили догађај у Прешеву, били су заустављени, јер им није дозвољено да се крећу испред колоне возила с албанском делегацијом. То је био разлог што су многи закаснили на извештавање. Рама је, после Прешева, продужио за Приштину, одакле ће се вратити за Тирану.Овде се одлично осећам!
За албанског премијера разговор са Вучићем је био "тежак" али "врло разборит", јер су, како је истакао, "један према другом били искрени и директни"."Ово је изузетно важна посета и овде се одлично осећам.
Обојица имамо жељу да развијамо те односе и потом, корак по корак, да се још боље упознамо, као Албанија и Србија. Чврсто верујем да заједно можемо имати изненађујућу улогу, када је реч о односима између наших држава, али и целог региона и ЕУ", оценио је он за ТВ Војводину.
У делегацији и Рамин брат
Директор Канцеларије за Косово Марко Ђурић рекао је да је у широј делегацији која је дошла из Тиране био и Рамин брат Олси Рама, осумњичен да је крив за немире на утакмици Србија-Албанија."Десио нам се један нови дрон, људски дрон, дипломатски дрон. Ово шаље поруку не само Србији већ свима - да у нашем суседству седе политичари са којима је врло тешко сарађивати", рекао је Ђурић.
И министар унутрашњих послова Србије Небојша Стефановић изјавио је да је инцидент на фудбалској утакмици изазвао албански држављанин који је дрон у Србију унео из Италије, и изразио је и уверење да су инспиратори у албанској власти.
Извор: Вести онлине
--------------------------------------------------------
Зашто Запад награђује албански национализам
Београд не може да се помири са чињеницом да Америка и ЕУ не виде „Велику Албанију” као опасан националистички пројекат
У истом стилу у ком је започео посету Србији - провоцирајући
домаћине у Београду позивом да „што пре прихвате реалност независности
Косова” – албански премијер Еди Рама је и окончао свој боравак у нашој
земљи, износећи у Прешеву ставове Тиране о угрожености Албанаца у
„прешевској долини” и поруком да ће то бити „суштинско питање на путу
приближавања Србије ка ЕУ” . Цинично је зазвучала изјава госта из
Албаније да он не би сматрао провокацијом ако би премијер Александар
Вучић изнео став Србије о Косову током посете главном граду Албаније. И
Рами је свакако јасно да би оно што је он изрекао у Београду могло само
да се упореди са евентуалном Вучићевом изјавом у Тирани о српском
Скадру.
Упркос томе, Београд ће албанског премијера поново угостити у децембру на самиту кинеског премијера са премијерима 16 земаља централне и источне Европе. И тада, како јуче каже премијер Александар Вучић, неко Рами треба да каже „добар дан” .
Коментаришући свој одговор Рами на конференцији за новинаре, Вучић је рекао како је „Србија показала истинско гостопримство и на унпаред припремљени сценарио реаговала уздржано, поносно и примерено” . Он је поновио да је политика Владе Србије да се разговара и одбацио критике да је требало другачије реаговати на Рамину провокацију.
„Ако неко мисли да би озбиљна политика била да сам узео мотку или ударио Раму, мислим да то није озбиљна политика, а ти који ми држе предавања да је тако нешто требало да урадим и који кажу да би тако нешто урадили, били би мањи од маковог зрна” , каже премијер који се јуче састао са амбасадорима земаља Квинте (коју чине САД, Велика Британија, Француска, Немачка и Италија) тражећи од њих да оцене понашање Београда.
Желео је, како је појаснио, да види шта они мисле, имају ли шта да замере Србији, да ли је Србија можда показала лоше гостопримство, „да ли смо их неком речју увредили, да ли смо неку ружну или тешку реч изрекли коју наши гости нису очекивали или смо само штитили свој интегритет, понос и суверенитет отаџбине” .
Амбасадори Квинте су бесумње били права адреса за разговор о Рамином понашању. Јер, било би наивно веровати да је албански премијер у Београду својим иступом изненадио Вашингтон или Брисел. На овако провокативно понашање Рама се не би усудио без барем прећутне сагласности Вашингтона као главног партнера Албаније. Упитана сматра ли Рамино београдско понашање провокативни, портпаролка Европске уније Маја Коцијанчић могла је само да понови ЕУ мантру да у Бриселу очекују да „вођи две земље искажу нову решеност и политичку одважност, тако да се окрену будућности и поново изграде везе после толико година” . И то је било све што се јуче могло чути као „реакција” Запада на иступ Едија Раме.
Фудбалски меч Србија–Албанија Уефа је убележила као победу Србије, али је питање како се у спољнополитичким оквирима може регистровати резултат политичке утакмице Србија–Албанија. Очигледно је да се сада у Београду води нова политика чији актери сматрају да дијалог нема алтернативу, али је исто тако очигледно и да Албанија већ годинама ужива велику подршку Америке и да то покушава на сваком кораку да обилати користи.
За Живадина Јовановића, председника Форума за свет равноправних, понашање Раме је далеко више од него непоштовање дипломатског протокола. „То је омаловажавање и вређање домаћина, не само српског премијера, него је то увреда за земљу домаћина. Не ваља преувеличавати, а поготово не ваља смањивати карактер увреде. То су само плодови брзања у поправљању или изградњи нормалних односа са Албанијом. Ако 70 година није било посете на том нивоу, онда не треба велико познавања дипломатије да се закључи да се продори у том односима не чине преко ноћи. То ниједна озбиљна држава не може да прихвати као метод” , сматра Јовановић и подсећа да су САД и Кина много пре међусобних државничких посета годинама играле стони тенис и шах.
Чињеница је да је Запад свакако притискао Београд да угости албанског премијера. И док Београд покушава да балансира између Истока и Запада и да се позиционира као фактор стабилности у региону, у Тирани нема таквих дилема и проблема. Албански амерички пут је одавно трасиран. Можда је најсликовитије тај однос на релацији Тирана–Вашингтон описао пре неколико година кубански председник Фидел Кастро: „Једино место где су Бушу пружили љубав била је Албанија тако да му је е пријем у Бугарској, где га је чекало више хиљада људи са америчким заставицама, изгледао хладан” . У Србији јавност топло дочекује само руског председника Владимира Путина, док власт по правилу избегава да излаже високе америчке госте сусрету са обичним светом.
„Ми морамо да учимо и од наших суседа, од Албанаца на пример”, пожалио се лидер СПО-а Вук Драшковић. „Ја сам на молитвеном доручку седео сто до стола за којим је била државни секретар Хилари Клинтон. Али она је била у друштву за столом премијера Албаније, Берише.”
Тај однос са Вашингтоном омогућио је Тирани да несметано промовише свој национализам тако да идеја „велике Албаније” ником на Западу не изгледа тако застрашујуће као Србима или Македонцима. Додуше, и другим народима, Бошњацима, Црногорцима, Хрватима, свима осим Србима, и те како се гледа кроз прсте када пропагирају свој национализам.
Како је у једном тексту написао Оливер Јенс Шмит, професор источноевропске историје на Бечком универзитету: „Важни албански политичари почињу да користе језик којим су до сада говорили само екстремисти, али историјске околности иду на руку албанском национализму.
Албанци на Балкану осећају се јачи него икада. Хашим Тачи је то прецизно изразио када је упоредио данашње стање са оним из 1999. године.” .
Како у оваквој ситуацији треба да се постави Београд?
Садашња власт очигледно сматра да је једини рецепт покушај да се позиција Србије ојача кроз њен међународни ангажман. Отуда у Београду у само неколико месеци и председник Русије, и премијер Француске, а ускоро и кинески премијер... Одатле и општи утисак који се може чути и у овдашњим дипломатским круговима да Београд постаје кључно место на Балкану.
Упркос томе, Београд ће албанског премијера поново угостити у децембру на самиту кинеског премијера са премијерима 16 земаља централне и источне Европе. И тада, како јуче каже премијер Александар Вучић, неко Рами треба да каже „добар дан” .
Коментаришући свој одговор Рами на конференцији за новинаре, Вучић је рекао како је „Србија показала истинско гостопримство и на унпаред припремљени сценарио реаговала уздржано, поносно и примерено” . Он је поновио да је политика Владе Србије да се разговара и одбацио критике да је требало другачије реаговати на Рамину провокацију.
„Ако неко мисли да би озбиљна политика била да сам узео мотку или ударио Раму, мислим да то није озбиљна политика, а ти који ми држе предавања да је тако нешто требало да урадим и који кажу да би тако нешто урадили, били би мањи од маковог зрна” , каже премијер који се јуче састао са амбасадорима земаља Квинте (коју чине САД, Велика Британија, Француска, Немачка и Италија) тражећи од њих да оцене понашање Београда.
Желео је, како је појаснио, да види шта они мисле, имају ли шта да замере Србији, да ли је Србија можда показала лоше гостопримство, „да ли смо их неком речју увредили, да ли смо неку ружну или тешку реч изрекли коју наши гости нису очекивали или смо само штитили свој интегритет, понос и суверенитет отаџбине” .
Амбасадори Квинте су бесумње били права адреса за разговор о Рамином понашању. Јер, било би наивно веровати да је албански премијер у Београду својим иступом изненадио Вашингтон или Брисел. На овако провокативно понашање Рама се не би усудио без барем прећутне сагласности Вашингтона као главног партнера Албаније. Упитана сматра ли Рамино београдско понашање провокативни, портпаролка Европске уније Маја Коцијанчић могла је само да понови ЕУ мантру да у Бриселу очекују да „вођи две земље искажу нову решеност и политичку одважност, тако да се окрену будућности и поново изграде везе после толико година” . И то је било све што се јуче могло чути као „реакција” Запада на иступ Едија Раме.
Фудбалски меч Србија–Албанија Уефа је убележила као победу Србије, али је питање како се у спољнополитичким оквирима може регистровати резултат политичке утакмице Србија–Албанија. Очигледно је да се сада у Београду води нова политика чији актери сматрају да дијалог нема алтернативу, али је исто тако очигледно и да Албанија већ годинама ужива велику подршку Америке и да то покушава на сваком кораку да обилати користи.
За Живадина Јовановића, председника Форума за свет равноправних, понашање Раме је далеко више од него непоштовање дипломатског протокола. „То је омаловажавање и вређање домаћина, не само српског премијера, него је то увреда за земљу домаћина. Не ваља преувеличавати, а поготово не ваља смањивати карактер увреде. То су само плодови брзања у поправљању или изградњи нормалних односа са Албанијом. Ако 70 година није било посете на том нивоу, онда не треба велико познавања дипломатије да се закључи да се продори у том односима не чине преко ноћи. То ниједна озбиљна држава не може да прихвати као метод” , сматра Јовановић и подсећа да су САД и Кина много пре међусобних државничких посета годинама играле стони тенис и шах.
Чињеница је да је Запад свакако притискао Београд да угости албанског премијера. И док Београд покушава да балансира између Истока и Запада и да се позиционира као фактор стабилности у региону, у Тирани нема таквих дилема и проблема. Албански амерички пут је одавно трасиран. Можда је најсликовитије тај однос на релацији Тирана–Вашингтон описао пре неколико година кубански председник Фидел Кастро: „Једино место где су Бушу пружили љубав била је Албанија тако да му је е пријем у Бугарској, где га је чекало више хиљада људи са америчким заставицама, изгледао хладан” . У Србији јавност топло дочекује само руског председника Владимира Путина, док власт по правилу избегава да излаже високе америчке госте сусрету са обичним светом.
„Ми морамо да учимо и од наших суседа, од Албанаца на пример”, пожалио се лидер СПО-а Вук Драшковић. „Ја сам на молитвеном доручку седео сто до стола за којим је била државни секретар Хилари Клинтон. Али она је била у друштву за столом премијера Албаније, Берише.”
Тај однос са Вашингтоном омогућио је Тирани да несметано промовише свој национализам тако да идеја „велике Албаније” ником на Западу не изгледа тако застрашујуће као Србима или Македонцима. Додуше, и другим народима, Бошњацима, Црногорцима, Хрватима, свима осим Србима, и те како се гледа кроз прсте када пропагирају свој национализам.
Како је у једном тексту написао Оливер Јенс Шмит, професор источноевропске историје на Бечком универзитету: „Важни албански политичари почињу да користе језик којим су до сада говорили само екстремисти, али историјске околности иду на руку албанском национализму.
Албанци на Балкану осећају се јачи него икада. Хашим Тачи је то прецизно изразио када је упоредио данашње стање са оним из 1999. године.” .
Како у оваквој ситуацији треба да се постави Београд?
Садашња власт очигледно сматра да је једини рецепт покушај да се позиција Србије ојача кроз њен међународни ангажман. Отуда у Београду у само неколико месеци и председник Русије, и премијер Француске, а ускоро и кинески премијер... Одатле и општи утисак који се може чути и у овдашњим дипломатским круговима да Београд постаје кључно место на Балкану.
Нема коментара:
Постави коментар