Дан победе над фашизмом

Низом манифестација у Србији и свету се обележава Дан победе над фашизмом у Другом светском рату. Истовремено, обележава се и Дан Европе, јер су 9. маја 1950. године постављени темељи Европске уније.

Председник Србије Томислав Николи, поводом Дана победе, 9. маја положиће венац на споменик Незнаног јунака на Авали.

Широм Србије, Дан победе биће традиционално обележен низом манифестација и одавањем поште жртвама рата, а централна државна церемонија биће организована на Гробљу ослободилаца Београда у Другом светском рату.
Централној церемонији присуствоваће представници Владе Србије, Војске Србије и амбасада Русије, Белорусије и Азербејџана.

Дан победе над фашизмом у Другом светском рату се обележава у знак сећања на 9. мај 1945. године, када је нацистичка Немачка потписала капитулацију.

У Берлину је нешто после поноћи 8. маја, односно првих минута 9. маја 1945. године потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке.

У име Немачке акт је потписао фелдмаршал Вилхелм Кајтел, у име Совјетског Савеза маршал Георгиј Жуков, а у име западних савезника британски ваздухопловни генерал Артур Тедер.

Тиме је формално завршен Други светски рат у Европи, али су остаци немачких трупа још неколико дана давали отпор, између осталих и у Југославији (до 15. маја).

У рату који је трајао нешто мање од шест година, учествовала је 61 држава и око 110 милиона војника, а погинуло је између 55 и 60 милиона људи, а њих око 35 милиона је рањено.

Тачни подаци о жртвама, посебно на подручју некадашње Југославије, никада нису утврђени.

Државна комисија бивше СФРЈ објавила је својевремено податак да је погинуло укупно 1.706.000 људи, међу којима нешто више од 300.000 бораца.

Девети мај се обележава и као Дан Европе, јер је на тај дан 1950. године тадашњи француски министар спољних послова Робер Шуман поставио темеље за стварање уједињене Европе.

Пре 64 године, непосредно после Другог светског рата, у време када је још владало дубоко неповерење између вековних непријатеља Француске и Немачке, Шуман је објавио документ који ће остати запамћен као "Шуманова декларација", у којем је предложио формирање неке врсте европске федерације, као средства за очување мира.

Шуманов план се данас сматра зачетком процеса европских интеграција, а Шуман оцем данашње Европске уније.


Извор: РТС