Почасна паљба поводом Дана победе, - Дан победе – венци, плотуни и руски пример против заборава

Припадници Гарде Војске Србије данас су, поводом Дана победе 9. маја, извршили почасну артиљеријску паљбу са Савске терасе на Калемегдану.

Почасна паљба је извршена испаљивањем 10 плотуна из шест артиљеријских оруђа, јавља Танјуг.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин честитао је свим грађанима Србије и борцима Другог светског рата 9. мај, Дан победе над фашизмом.
Вулин је истакао да се међу малобројним народима који су се активно супротставили фашизму налази и српски народ, који је од 27. марта 1941. године до завршетка рата поднео велику жртву, борећи се за слободу и бољи живот будућих генерација.

Милион Срба дало је живот верујући да ће зло фашизма бити заувек уништено. Победу смо извојевали уз борце Црвене армије и западних савезника, чијим се сенима данас клањамо и 9. мај је прилика да се запитамо да ли смо достојни наших предака и њихове жртве, поручио је Вулин.

Дан победе над фашизмом у Другом светском рату се обележава у знак сећања на 9. мај 1945. године, када је нацистичка Немачка потписала капитулацију.


Извор: РТС
--------------------------------------------------------------------

Дан победе – венци, плотуни и руски пример против заборава

Широм престонице, али и целе Србије биће обележена 69 година од капитулације Немачке у Другом светском рату 

Дана кад је совјетски маршал Георгиј Жуков, 1945. године, у име савезника у Другом светском рату ратификовао споразум о немачкој капитулацији, чиме је озваничен тријумф над фашизмом биће данас свечано обележен и у нашој земљи и њеној престоници.

Венце ће положити председник Томислав Николић, представници Владе Србије, борачких удружења, као и града Београда, локалних самоуправа и војних гарнизона у више градова Србије, али и изасланици амбасада Руске федерације, Белорусије и Азербејџана.

Уз сећање на жртве и одавање поште која је најављена за овај 9. мај, јуче је организована и уводна свечаност – са Савске терасе на Калемегдану припадници Гарде Војске Србије испалили су 10 плотуна из шест артиљеријских оруђа.

На тај начин и на 69 година од слома фашизма и пораза нацистичке Немачке у прославу Дана победе, осим организација ветерана и њихових потомака и поштовалаца, попут Субнора, укључио се државни врх, локалне власти, оружане снаге. Биће настављена традиција која је углавном обновљена у протеклих неколико година, нарочито откад је у октобру 2009. тадашњи руски председник Дмитриј Медведев посетио Београд.

Симболика 9. маја, као дана када је савладан Хитлеров рајх, управо је највише повезана Москвом и централном парадом која се тамо сваке године одржава на овај дан, како се не би заборавило колике су жртве и напори поднети да би се победила нацистичка Немачка.

У круг држава које се свечано сећају тог датума укључене су и земље које су некада биле део Совјетског Савеза, а од 2000. и Израел. Србија без обзира на своје жртве, на самом почетку 21. века није у таквој мери и обиму придавала значај тријумфу над фашизмом као што то чини сада.

– Како сам разумео, овде је било готово заборављено да ветерани постоје – поручио је Александар Конузин, бивши руски амбасадор у нашој земљи, пред одлазак из Београда 2012. године, када је био гост Субнора и нагласио да је када је дошао у Србију био изненађен веома малим бројем Срба који су славили Дан победе.

Слична је и судбина датума када је у Другом светском рату ослобођен Београд, 20. октобра 1944, када су војници Црвене армије и партизанских јединица, ушле у град савладавши Немце и њихове савезнике, пре свега присталице Милана Недића.

Баш на 65. годишњицу овог догађаја одиграла се посета тадашњег руског председника Медведева који је, у склопу гостовања у главном граду Србије, обишао и Гробље ослободилаца Београда, где су сахрањени југословенски и совјетски борци.

Рођендан уједињене Европе

Данас се обележава и Дан Европе, јер је то датум када је 1950. француски министар спољних послова Робер Шуман обзнанио свој нацрт организовања послератне Европе. Тај предлог у историју је ушао као „Шуманова декларација”, па је на Савету Европске уније у Милану 1985. проглашен празником ове заједнице.

У Бриселу као њеном седишту, тога дана све институције отворене су за обиласке. Гости могу да прошетају просторијама где се доносе најважније одлуке и присуствују бројним фестивалима, а пратеће смотре организује и земља која те године председава ЕУ.  Овај датум од почетка 21. столећа организовано се обележава и у Србији.

Н. Белић

Извор: Политика