БЕОГРАД - Око 5.000 хектара пољопривредних
површина је потпуно или делимично поплављено, али је реч о бујичним
поплавама које не би требало да оставе дуготрајне последице на погођеном
земљишту, изјавио је министар пољопривреде Драган Гламочић.
Тачни подаци, и размере штете у пољопривреди, биће познати у наредним данима, казао је синоћ Гламочић, гостујући на РТС-у.
Он је рекао да је владина Комисија за
елементарне непогоде упутила допис свим општинама да што пре доставе
захтеве за надокнаду и податке о штетама.
"Треба имати у виду наш буџет који је
такав какав јесте, не треба да буду велика очекивања, влада ће сигурно
помоћи угроженим општинама и становништву колико је то у њеној моћи ",
истакао је Гламочић.
Он је указао да ће помоћ у највећој мери бити новчана, а тамо где буде могућности, биће пружени и други видови помоћи.
Гламочић је напоменуо да се и у
развијеним земљама највећи део пољопривредног земљишта у приобаљу не
штити јер то није могуће, истичући да је најважније да није било људских
жртава као што се дешавало у иностранству.
Он је подвукао да се сви морају више
потрудити, како локалне самоуправе, које треба да очисте канале и уклоне
вишак дрвећа из вода, тако и пољопривредници који морају осигурати
своје усеве, јер држава није у стању да им увек финансијски помогне.
Начелник Сектора МУП-а за ванредне
Предраг Марић казао је да ће остати на снази одлука о проглашењу
ванредне ситуације на територији 10 општина, додајући да тренутно нема
кризних жаришта, као што је то било до јуче у Ђунису.
"Мислим да ово можемо назвати малим
предахом до сутра, када се најављују обилне падавине", рекао је Марић,
напоменувши да је из угрожених подручја евакуисано 503 грађана, као и да
данас није било нових евакуације.
Он је, такође, указао да се мора плански
улагати у најкритичнија места, и да одговорност локалних самоуправа
мора бити већа, нарочито за оне послове који не изискују новац, као што
је чишћење канала.
Према речима агроекономисте Миладина
Шеварлића, проблем је у томе што се не делује превентивно како би се
спречиле последице суше и поплава, већ се оне лече.
Ради се о капиталним инвестицијама, и
треба унапред направити програм деловања и приоритета како се ово не би
опет десило, истакао је Шеварлић.
Он је казао да су системи за иригацију
стари више од 25 година, и додао да се не ради о вишку воде, него о
немогућности акумулације вода, у тренуцима када су сувишне да се
сачувају за сушне периоде.
Председник удружења воћара "Еко-воће"
Божо Јоковић оценио је да ће цена малина због штета због поплаве "отићи
увис", али и приметио ће сви бити губитници у овој ситуацији, како
произвођачи, тако и потрошачи.
Поплава је узела огроман данак, после
1965, ово је највећа непогода у Ариљу, казао је Јоковић, додајући да још
нису познати прецизни подаци о штетама.
Мобом санирају клизишта
Око сто мештана села Мланче, Ђакова и Милићева, која припадају граду
Краљеву, под планином Голијом, од раног јутра су се окупили на моби како
би ручно очистили пут и уредили једну траку на правцу од Студенице ка
Ивањици, који је био урушен након недавних обилних падавина. "Тражили смо од надлежних да нам обезбеде машине, али нам је речено да то није могуће јер треба да се прави алтернативни пут. Међутим, нама је овај неопходан, има нас више од 100, понели смо крампове и лопате и ручно ћемо прочистити овај правац", рекао је данас Танјугу мештанин села Мланча Микан Васиљевић .
Иначе, ово није први пут да мештани ових села заједничким снагама праве, прокопавају и одржавају путеве, уздајући се само у себе.
Извор: РТВ
Нема коментара:
Постави коментар