Нема нових услова за Србију и очекујем да ће почетком следеће године
стартовати преговори са ЕУ, казао је за Радио Слободна Европа Хенри
Боне, директор Фондације „Конрад Аденауер“ у Србији.Он истиче да је сада кључно дефинисати преговарачки оквир и у томе ће немачки ,,нон пејпер“ свакако имати утицај. Боне сматра да треба утврдити начин да свако од поглавља у преговорима буде повезано са косовским питањем (привремено окупираном јужном покрајном КИМ-примјер ред. ИН4С).
ИН4С портал вам преноси инегрално дио интервјуа, који је радила Радио Слободна Европа.Немачки амбасадор у Србији Хајнц Вилхем је казао да нема додатних услова за почетак преговора о приступању Србије Европској унији. Истовремено, незванично се сазнаје да би преговори могли да се одложе за март, јер Немачка и Британија инсистирају на додатним детаљима у примени Бриселског договора.
Боне: Нема нових услова. Једино се поставља питање да ли је Србија испунила критеријуме, односно да ли примењује Бриселски споразум. Када је реч о позицији Немачке, мислим да ће званични Берлин помно пратити које су мере и реформе спроведене, све до 19. и 20. децембра, када Европски савет треба да донесе одлуку.
Постоје још нека отворена питања. У међувремену, треба да се састану премијери Дачић и Тачи, који би требало да их реше и покажу да је споразум примењен на задовољавајућем нивоу. Ја сам оптимиста да ће до заседања Европског савета бити решена преостала отворена питања и да, онда, Берлин неће имати никаквих резерви за одређивање датума за почетак преговора са Србијом.
Кажете преостала отворена питања. Које је најпроблематичније?
Боне: Према мојим информацијама, још није утврђена листа српских полицајаца који желе да се интегришу, односно раде у косовској полицији, као и судија који би се интегрисали у косовски правосудни систем, што је предвиђено Бриселским споразумом, али ове две одредбе још нису примењене. Премијери Дачић и Тачи су се договорили о полицији на прошлом састанку, али још нема листе, што је почетна тачка за интеграцију српских полицајаца у косовски систем. Правосуђе је још компликованије питање. Када је реч о локалним изборима, они су били веома успешни. Међутим, проблем је слобода кретања за царинике, који не могу да дођу на граничне пролазе пешице или аутомобилом, већ морају да се транспортују хеликоптером. Ту је и питање Заједнице српских општина, која треба да се конституише након локалних избора. Веома је важно да се то уради на конструктиван начин како би се омогућило српској мањини да се чује њен глас у јавном животу Косова, а да се, истовремено, тиме не угрожава државност Косова (привремено окупираном јужном покрајном КИМ-примјер ред. ИН4С).
Да ли се може десити да током преговора Србије и ЕУ у оквиру поглавља 35 буду додати нови услови, као што су прихватање столице у УН за Косово, а да се на крају преговора, пре уласка Србије у ЕУ, од ње затражи званично признање Косова, имајући у виду негативна искуства у Унији са подељеним Кипром?
Боне: Један од пожељних исхода за ЕУ био би да једна земља не може да блокира другу, као у случају спора Скопља и Атине око имена Македоније. Београд и Приштина, заправо, треба да стратешки размишљају о крајњем исходу. У овом тренутку, јасно је предочено да је потребно утврдити неку врсту правно обавезујућег документа. У ширем смислу то може подразумевати и званично признање. Међутим, мислим да је важно пронаћи креативно решење које би омогућило Косову столицу у УН, али које не би укључивало његово званично признање од Србије. Београд би требало да размишља о крајњем потезу који треба да повуче пре уласка у ЕУ и што пре покрене иницијативу за проналажење креативног решења, мања је вероватноћа да ће бити доведен у ситуацију да се од њега тражи званично признање Косова.
Хоће ли немачки парламент, који је до сада постављао најоштрије услове, на крају преговора са Србијом тражити од ње званично признање Косова пре него што уђе у ЕУ?
Боне: Тешко је о томе спекулисати. У овом тренутку у Бундестагу не постоји резолуција са таквим захтевом Београду. Ми знамо из немачке историје да постоје креативна решења за проблеме као што је био представљање Источне Немачке у Уједињених нацијама. Уговором Западне и Источне Немачке пронађена је солуција за њихово чланство у светској организацији, а да то није подразумевало њихово међусобно признавање. Дакле, нека врста уговора између Београда и Приштине, по угледу на немачко-немачки, може бити решење, а да то не укључује признање Косова од Србије.
Када очекујете почетак преговора Србије са ЕУ?
Боне: У 2014. години.
Нема коментара:
Постави коментар