Смрт. Неминовно чека све људе. Долази и куца на врата живота свакога
човека. Али ми, ипак, упорно одагнавамо и саму помисао на њу. Кажемо:
„Важно је 'данас', 'сада' и 'овде', а после како год буде. Док траје,
нека траје! Уживај, једи, пиј, весели се...“ Но, да ли је тако, јер,
пред нама се отвара мноштво питања која нас плаше и узнемиравају: Шта је
то смрт? Да ли се њоме завршава, наставља или, можда, тек почиње живот?
Куда иду душе умрлих? Постоји ли рај и пакао? Где ће припасти моја
душа?
„Господе Преблаги, увек ме сећај на смрт да би ми живот прошао у труду“.
ОдговориИзбриши