Црква Светог Николе на обали Протараса на Кипру. У њој, испод иконе
Свете Ангелине, на грчком пише “У спомен на Верицу Бараћ”. Иронија или
не, она која је синоним за борбу против корупције у Србији осликана је у
држави која има највише регистрованих оф-шор фирми. Многи су власници и
Срби, неки и на листи 24 спорне приватизације Савета на ком је Верица
била на челу. Ту је, да подсети.
Верицу Бараћ осликао је Владимир Милић, академски сликар из Ниша. На
Кипру живи 20 година. Каже да је из Србије отишао на “привремено”. Од
1984. ради црквено зидно сликарство са грчким мајсторима на Кипру и у
Атини, а од 1993. самостално осликава цркве на Кипру у делу Амохостос.
Црква Светог Николе је последња у низу. Мала, бела, с кровом чије се плаветнило утопило у Средоземно море. Около прелепе плаже.
- За мене је Верица Бараћ била најхрабрија жена у Србији. Када сам видео њен последњи интервју, а болест је узела маха, решио сам да једну икону у цркви Светог Николе на Кипру коју осликавам посветим њој, борцу за правду и бољу Србију - прича Влада.
Покушао је и успео да направи њен портрет на византијски начин јер, каже он, не може другачије. Одлучио се да њен лик буде на икони Преподобне мати Ангелине, која је и сама имала тежак и мученички живот, а красиле су је хришћанске врлине: чистота подвижничког живота, безгранично милосрђе, стрпљивост и мудрост.
- Одлуку да Верицу насликам донео сам у трену. Из Србије сам отишао пре 20 година, мислио сам да се ствари мењају. И мењале су се, а онда је све стало - указује Влада.
Сваки дан је у цркви. Предано ради. После четири године, у септембру, целу ће је осликати, има пуно композијција посвећених свецима. Труди се да унесе у сваку икону и нешто своје, специфично. Једна од најдражих му је прича о Светом Петру Атонском. Предложио је владики Василију са Кипра да је ослика, и одмах је добио благослов.
Целе године у цркви се обављају крштења, венчања. Током летње сезоне посећују је туристи из разних земаља. Најбројнији су Руси и Енглези али има и наших људи, додуше ретко. Да репортер “Блица” није случајно срео Владимира у цркви у Протарасу на Кипру, који је увелико осликавао, не би ни ова прича настала. Он нам је и скренуо пажњу на икону и испричао њену причу.
За Верицу Бараћ понеко пита, највише Кипрани.
- Испричам им ко је била она. Кажу ми да заслужује да буде ту, код њих. Правичност и поштење свуда има исту вредност - каже Владимир Милић.
Изложбе
Владимир Милић завршио је петогодишњу школу за примењену уметност у Нишу, а Академију за ликовну уметност у Београду. До 1983. године имао је 11 самосталних изложби у галеријама СФРЈ. Излагао је на више од 50 групних изложби некадашње Југославије и у Европској унији.
Оставила трага у народу
Репортер “Блица” контактирао је Данила Шуковића, супруга Верице Бараћ, и испичао му несвакидашњу прича.
- То што је она тамо доказ је колико је заправо оставила корен у народу. После њене смрти пуно људи је звало. Свима је она била синоним правде и истине, особе која је сто одсто давала себе за добробит Србије. Њена идеја је била да ангажовањем педесетак људи Србија може да постане место где се лепо може живети. Верица је утрла тај пут, на нама је да то истерамо до краја и да од Србије направимо оно што је она желела и што сви ми заслужујемо - указује Данило Шуковић.
Извор: Блиц
Нема коментара:
Постави коментар