O бдењу (2)

         Светогорац и новојављени светитељ Силуан Руски, чију је светост Црква Христова потврдила 1987, рођен је 1866. а упокојио се 1938. године. Био је монах у манастиру Светог Пантелејмона (тј. у Русику). Живео је преподобним, чистим животом, у целосној љубави, непрекидној молитви и најдубљем смиреноумљу. Скончао је у миру и за њим је остало сећање на преподобног човека. Његово житије написао је архимандрит Софроније, игуман Светог манастира Часног Претече у Енглеској.

Међу свим осталим врлинама, Свети Силуан се посебно подвизавао у бдењу, јер је на основу опита знао колико бдење помаже очишћењу ума, колико окриљује молитву и доприноси „радосној жалости” (жалости по Богу). Он није одлазио да отпочине у кревету него је, уместо тога, по читаву ноћ проводио у молитви, било да је стајао или седео на столици. Одспавао би само петнаест-двадесет минута, а затим устајао да би се поново молио. Касније би се, с прекидима, поново одмарао. За двадесет четири часа, укупно је спавао око два сата.

Преузето из књиге: Старечник