уторак, 16. април 2013.

ХВАЛА БОГУ НА СВЕМУ - СТАРАЦ ТАДЕЈ



Наш мозак троши много кисеоника, сам он троши 80% кисеоника који уносимо у себе, а треба из тог кисеоника и цео организам да добије своје. Чим нема довољно кисеоника, ми немамо воље за рад, немамо свежине ни физичке ни психичке, па се чудимо, шта је то са нама? 
Ето, радимо и само са четвртином плућа дишемо, што је мало, и зато се препоручује и старијим и млађима да трче, јер када трчиш хоћеш - нећеш, мораш дубоко дисати. Зато треба стално да вежбамо, да би се сви зглобови кретали, да се не зацеменитирамо. Јер артритис почиње у млађим годинама, још нисмо стиглини тридесету, а он већ почиње. Волимо сви да се наједемо до ситости, и то је велики проблем. Организам прима колико му је потребно, избацује што може, а оно што не може таложи се на костима и у мишићима. И ето, артритис је опаснији од реуме. Артритис може целога човека да паралише.

- Оче можете ли нам рећи пар речи о молитви, коју молитву препоручујете, која је прва?

            Свака је молитва добра. Молитва значи добре мисли, и тад молитва даје добар плод. Кад се човек нечим занима, теба да ради тихо, и да пребира своје мисли, да их не пушта да шетају тамо овамо. Треба човек да се вежба овде, у овоме животу, да му живот буде покретан и то све до центра, од срца.

            Ангелски чинови се не моле као ми. Они свим срцем чезну за Богом и знају да је у Њему божанска енергија и да Бог покреће ту божанску енергију у нама, као што је покреће у нама. Они чезну целим својим бићем за Богом. Пошто су они целим својим бићем везани за Господа, они чезну срцем за Богом. таква је најјача молитва и за такву молитув треба да се вежбамо овде.

            Ни овде на земљи нити на Небу, ништа не бива без Промисла и без допуштења Божијег. Све што је племенито и узвишено, све је промисао Божији, али и све што је хаотично, и то је допуштено од Господа. Он зна зашто је то допустио и докле ће то тако трајати.

            Ако бисмо ми, разумна бића у телу, и разумна бића без тела - духови, могли да радимо шта хоћемо и како хоћемо, настао би страшан хаос, и то не само на земљи него где год да се крећу духови. Страшно би било свуда.

            Ми смо ограничена бића,, а ограничена бића не могу дати безгранчно од себе. Но и ако смо ограничени, ми желимо да постигнемо све, а мали смо и деца смо палих родитеља, и због тога увек страдамо.

            Јер прародитељи су отпали од послушности и због тога се пореметио сав наш поредак. Зато треба да се вратимо у првобитно стање, а ко ће да нас врати? Једино Бог то може. Бог је и на други начин могао да нас спасе, али како бисмо Га онда ми прихватили? Он је узео нашу природу на Себе да би је довео у првобитно стање. Бог је сав љубав. Дошао је, узео је нашу природу на себе, преобразио и васкрсао је, и довео у првобитно стање, какава је била кад је била створена. Међутим Он стално очекује да дођемо к себи али ми тако споро долазимо себи.

            Сва храна Анђелска је благодарење, хваљење, величање славе Божије. Ми се исто тако, духовно и мислено хранимо, а физичко тело тражи физичку храну.

            Да, човек је велика тајна. Прародитељи су били бесмртни и материја у целој васиони је била одухотворена материја. Наши прародитељи су имали тело од одухотворене матрије и кретали су се невероватном брзином, брже него мисао.

           Адам је био господар материјалног света, космоса. Бог му је заповедио: Рађајте се и 
множите се и владајте земљом; значи материјом. Овакво садашње рађање на земљи, Господ је допустио после пада, јер да то није допустио, угасио би се човечији род.

            Требало је да човечански род испуни сву васиону. Зато што нису сви првобитно створени духови сачували свој положај,, а међу њима први међу равнима. Сатана је па, јер је Бог био тајна и з ањега. Пад човеков је био због зависти духова злобе и одједанпут се све срушило и изменило. Духови злобе се старају да ни једна душа ни по коју цену не буде ослобођена од њихових мислених уза, да сви људи постану зли, јер је пакао мислено стање душе.

            Кад је срушен господар целокупног материјаног света, космоса, наши прародитељи, све што им је било подчињено, срушен је и материјални свет и изгубио своје првобитно стање. Зато апостол Павле каже:сва природа уздише, очекујући избављење синова Божијих. Ти синови Божији, то смо ми, и сва природа очекује да буде ослобођена изменљивости и трулежности. Сада је трулежна и изменљива, а била је неизменљива и вечна. И зато чекамо други долазак Господњи. Све ово мора да прође и све мора ново да се створи, како Господ каже: Ево све прође, и све ново треба да дође, ново Небо и нова земља.

           Размишљамо како ће то бити, али ево Господ нам открива тајну, како ће то бити. Открио 
нам је Господ одавно да кад материја достигне брзину светлости, она нестаје. Претвара се у невиљиву енергију и то је експриментално потврђено. До скоро смо знали само за светлосну брзину, а сад се зна, и за друге брзине, а ко зна можда ће се сазнати и за још веће брзине. Али Господ је открио да је светлоснабрзина много спора, само 300 000 километара у секунди. Спра је она према брзини честица енергије коју називају тохиони, који у трену прелазе растојање читаве наше галаксије, чији је пречик 50 милиона светлосних година. Видите каква је то брзина.

            Бог је свуда присутан, свуда је присутан његова енергија. Видимо да се наше мисли остварују, а онда знамо да су се и божанске мисли оствариле у времену и простору. Видимо много тога што је на земљи, па и у васиони. Сунечев систем...

            То се очима не може видети, али телескопом можемо. Снажним телескопима откривено је много галаксија, које су разних димензија. Неке су вретрокрака, спирална. Млечни пут, а то је тамо где су звезде најгушће, ми видимо голим оком. Венеру, шест месеци видимо на истоку, а шест месеци видимо на западу. Кад стоји иза сунца видимо је као вечерњачу, а кад стоји испред сунца као зорњачу....

           Много нам је тога Господ открио и стално нам открва, али све те тајне што нам Господ открва, ми смо злупотребили. А сада, хвала Богу, видимо из околности у којима живимо, да се наша планета приближава да заврши свој задатак, приближава се други долазак Господњи, када ће Господ све ново  да створи, али је много жалосно то што људи уопште не долазе к себи, што пали духови не долазе к себи то је много жалосно.
            Ево видите шта ми радимо сами од своје земље, човече. Имамо свега и свачега, а 
немамо мира и покоја. Створили смо од Раја пакао. Овде што год посејеш, све расте, а видели бисмо своје, кад би нам се и то одузело и кад бисмо били у неком земљском појасу где не рађа ништа.
  
          Хвала Богу на свему. Треба да се потрудимо да будемо добри, јер прелазимо у вечност са карактерним особинама својим. Добре мисли и добре жеље дају нам добро још овде, и овде се стиче Рај и овде треба савладати свак негативну мисао, да загосподари дух над материјом, да се дух уздигне изнад свих ситница овоземаљских.

Преузето из књиге ''Витовнички стослов''

Нема коментара:

Постави коментар