Шта је "Српска нова година?" Зашто она није истога датума када и грађанска? Како она треба да се обележи?
По том календару су установљени и сви хришћански празници, одн. догађаји из живота Господа Исуса Христа и историје Његове Цркве. У првим вековима хришћанства посебна пажња била је посвећена питању празновања Васкрса – хришћанске Пасхе, и осталих "покретних" празника.
ОДГОВОР:
Постављено
питање је само део једног великог питања које стотинама година заокупља
свет. То је питање рачунања времена или, народски речено, питање
календара. Хришћанство је настало у времену када се у целом, тада
познатом свету, време рачунало према Јулијанском календару (по римском
Јулију Цезару, из I века пре Христа).
По том календару су установљени и сви хришћански празници, одн. догађаји из живота Господа Исуса Христа и историје Његове Цркве. У првим вековима хришћанства посебна пажња била је посвећена питању празновања Васкрса – хришћанске Пасхе, и осталих "покретних" празника.
У
XVI веку после Христа папа Григорије VIII извршио је реформу до тада
важећег Јулијанског календара, тако што је из њега избацио 11. дана који
су се накупили због неподударности календарске и астрономске године.
Тај нови календар се по папи Григорију назвао Григоријански календар. А
како је он настао под утицајем римскога папе, и углавном одмах био
прихваћен од стране римокатоличког Запада, православни Исток је остао
према њему резервисан и неповерљив (не без разлога), те је тако настала
разлика у празновању оних хришћанских празника који су везани за
одређене датуме, као Божић, Никољдан и тд.
За
обичан свет то је постала "главна", јер свима јасна и видљива, разлика
између римокатолика и православних. Временом (за око 300. година)
разлика од 11 дана нарасла је на 13 дана која и до данас постоји измећу
старог (Јулијанског = православног) и новог (Григоријанског =
католичког) календара.
Стотинама
година то углавном није никоме сметало. Свако је живео у својим
областима, држао се свога календара и по њему славио своје празнике. Но,
када је почело кретање народа, политичке и економске миграције, и
померања с једног места на друго, а нарочито стварањем нових држава
после I светског рата, разлика у календару постала је озбиљна сметња за
политичке, дипломатске, а нарочито економске односе међу народима и
државама.
Како
је почетком овога века Запад био, људски гледано, културнији и
напреднији, то је прихватање новог, Григоријанског календара, био видљив
знак укључивања у напредне светске токове. Ту је дошло до раскорака
између младих новостворених држава (каква је била и Краљевина СХС,
касније Краљевина Југославија) и Православне Цркве у тим државама, која
је из оправданих разлога настојала да остане при старом рачунању
времена. Преласком и неких помесних цркава на нови календар почетком
двадесетих година овога века (Као Васељeнска Патријаршија, Грчка,
Румунска и неке друге православне цркве) доводило је до великог хаоса у
богослужбеном црквеном кругу године.
Тако,
и када је новостворена држава Јужних Словена, настала после I светског
рата, прихватила Нови календар за своју администрацију, Српска
Православна Црква задржала је за своју унутрашњу употребу стари -
Јулијански календар, као што су чиниле и неке друге помесне православне
цркве (Руска, Бугарска, Јерусалимска).
Тако
је дошло да у једној држави, један део становника - римокатолици -
Хрвати Божић славе 13. дана пре од православних - Срба. Што важи за
Божић (који се слави 25. децембра), важи и за све остале празнике, па и
за Нову Годину. И тада је код Срба настала пометња у глави. Цео
грађански њихов живот (од рођења до смрти), и сви пословни односи
грађанског карактера, рачунати су и одређивани по новом - сада названом:
државном календару, док је њихов верски живот и сви црквени празници
остали по старом - црквеном календару. И тако се десило да су Срби
почели говорити да светог Николу славе 19. (уместо: 6.) децембра, Божић -
7. јануара (уместо: 25. децембра) и тд, што је скроз погрешно.
Па
како смо поводљиви и неотпорни на туђинске утицаје, иако православни
Божић славимо по старом календару, многи (данас скоро сви) Срби свечано
славе и државну (римокатоличку) Нову Годину, која пада на седам дана пре
православног Божића. А како смо ипак остали православни народ, ми после
нашег Божића славимо и Православну Нову Годину у Југославији (оној
старој) славили искључиво само Срби, она се у народу почела називати и
СРПСКА НОВА ГОДИНА, што је такође веома погрешно, јер њу славе и сви они
православни народи који су у цркви задржали употребу старог Јулијанског
Календара, као и ми Срби.
Тако
смо, надамо се, укратко, одговорили на питање зашто се "Српска Нова
Година" не слави истога датума као и државна. Уствари, она се слави
истога датума, а то је УВЕК 1. јануара, али не и истога дана, пошто по
Новом календару 1. јануар долази 13 дана раније.
И још остаје питање: Како ту нашу (српску) Нову Годину обележити или прославити?
Истински
православном Србину (који није то само по имену и крштеници) одговор је
јасан и без нашега одговора. Он зна да Божићу претходи ПОСТ од шест
недеља, да увек долази Божић, па Нова Година. И онај који то зна неће
прослављати НИ НА КО ЈИ начин римокатоличку (или државну) Нову Годину
(сем неодласком на посао ако је запослен у неком предузећу), него ће то
за њега бити обичан дан као и сви остали, пре свега дан поста и припреме
за велики празник Божића када славимо рођење на земљи Сина Божијега. А
своју православну (или ако хоћете СРПСКУ) Нову Годину, прославиће
молитвено и свечано као и сваки велики хришћански празник. Не у
преједању и опијању, не у греху и лудовању, него побожно и молитвено,
како у навечерје Нове Године тако и на сам дан, када се слави и свети
Василије Велики.
Тога
дана ће отићи у цркву, присуствовати Служби Божјој и посебним молитвама
које су одређене да се на тај дан читају, а у којима се света Црква
моли да нам Нова Година буде Богом благословена, да нас у њој Господ
сачува од сваке напасти, земљотреса, поплаве, пожара, покоља, мача,
најезде туђинаца и међусобног рата и тд. и да нам буде плодоносна и
берићетна. Ако до сада нисмо осетили сладост и лепоту оваквог начина
дочека и прослављања Нове Године, пробајмо, и уверићемо се да ће нам
Нова Година заиста бити и нова и боља него све досада.
Мир Божји! Христос се роди! - Срећна и Богом благословена Нова Година.
из књиге
Практична Веронаука
Извор: Манастир Глоговац
#новагодина, #novagodina,
Нема коментара:
Постави коментар