BEOGRAD - Patrijarh srpski Irinej, koji se
zalaže za dolazak pape u Srbiju, misli da je krajnje vreme da se
prevaziđu mnoge nepotrebne razlike i sporovi koje Srpska pravoslavna
crkva ima sa drugim hrišćanskim konfesijama, posebno sa Katoličkom
crkvom.
Više zajedničkog nego različitog
Patrijarh smatra da strah od susreta, od
razgovora i drugačijeg mišljenja nije stav Crkve i da je strah od takve
akcije protiv Jevanđelja.
Među nama i katolicima ima mnogo više zajedničkog nego različitog, kaže patrijarh i ističe da te suprotnosti nisu bile tako oštre od samog raskola, a produbile su se uglavnom od krstaških ratova kada je opljačkan Jerusalim.
"Na kraju krajeva, i ako postoji ta razlika hajde da vidimo ko je u pravu, odnosno da li imamo dovoljno opravdanja u predanju u Svetom pismu, u životu crkve... To je naš zadatak", poručio je on.
Među nama i katolicima ima mnogo više zajedničkog nego različitog, kaže patrijarh i ističe da te suprotnosti nisu bile tako oštre od samog raskola, a produbile su se uglavnom od krstaških ratova kada je opljačkan Jerusalim.
"Na kraju krajeva, i ako postoji ta razlika hajde da vidimo ko je u pravu, odnosno da li imamo dovoljno opravdanja u predanju u Svetom pismu, u životu crkve... To je naš zadatak", poručio je on.
Briga za papinu bezbednost
Patrijarh je naveo da u vezi sa dolaskom pape u Srbiju nije u manjini jer, kako kaže, Crkva o tome nije ni glasala.
On je ponovio da misli da je obeležavanje Milanskog edikta 2013. godine istorijski događaj, primeren za susret svih predstavnika crkava posle toliko vremena koji bi baš u Nišu pokrenuli pitanje i temu "gde smo toliko godina od deobe, da vidimo gde smo u istoriji, da vidimo da li je ko i koliko skrenuo s puta".
Patrijarh je rekao da je reč o njegovom mišljenju sa kojim se, kako kaže, možda čak i većina u Crkvi danas slaže.
Postoje i ziloti, ravnitelji koji "imaju znakove pobožnosti, ali su se sile njene odrekli", naveo je patrijarh citirajući apostola Pavla.
Patrijarh je, međutim, ponovio da postoje i drugi problemi zbog kojih bi papina poseta Srbiji mogla biti problematična, a kao primer je naveo bezbednost poglavara katoličke crkve, imajući u vidu bliska sećanja iz Drugog svetskog rata, ali i skorijih ratova koji su se događali na ovim prostorima.
Patrijarh je rekao da bi izvinjenje Katoličke crkve za zločin u Jasenovcu bio gest koji bi ulio nadu da se tako nikada više neće ponoviti.
"Ipak, možda bi od izvinjenja kao čina korisnji bio dijalog i susret u kojem bi se pozabavili istorijom i potvrdili da su se tamo desili tragedija i zločin, a zločin je zločin, ma ko da ga čini", poručio je patrijarh.
On je ponovio da misli da je obeležavanje Milanskog edikta 2013. godine istorijski događaj, primeren za susret svih predstavnika crkava posle toliko vremena koji bi baš u Nišu pokrenuli pitanje i temu "gde smo toliko godina od deobe, da vidimo gde smo u istoriji, da vidimo da li je ko i koliko skrenuo s puta".
Patrijarh je rekao da je reč o njegovom mišljenju sa kojim se, kako kaže, možda čak i većina u Crkvi danas slaže.
Postoje i ziloti, ravnitelji koji "imaju znakove pobožnosti, ali su se sile njene odrekli", naveo je patrijarh citirajući apostola Pavla.
Patrijarh je, međutim, ponovio da postoje i drugi problemi zbog kojih bi papina poseta Srbiji mogla biti problematična, a kao primer je naveo bezbednost poglavara katoličke crkve, imajući u vidu bliska sećanja iz Drugog svetskog rata, ali i skorijih ratova koji su se događali na ovim prostorima.
Patrijarh je rekao da bi izvinjenje Katoličke crkve za zločin u Jasenovcu bio gest koji bi ulio nadu da se tako nikada više neće ponoviti.
"Ipak, možda bi od izvinjenja kao čina korisnji bio dijalog i susret u kojem bi se pozabavili istorijom i potvrdili da su se tamo desili tragedija i zločin, a zločin je zločin, ma ko da ga čini", poručio je patrijarh.
Izvor: RTV
Нема коментара:
Постави коментар