Призрен: Обнова фрески у цркви Богородице Љевишке

Призрен – Пре нешто више од осам година у цркви Богородице Љевишке у Призрену запаљене су аутомобилске гуме и буре нафте. Један од најлепших споменика срспко-византијског наслеђа вандалски мартовски погром тада је замало претворио у згариште. Оно што је могло да изгори, изгорело је.


Прекривене чађу и пепелом, фреске су утонуле у мрак из кога их већ неко време на светло дана покушавају вратити рестауратори.

Обнову живописа у Богородици Љевишкој изводи италијанска невладина организација „Интерсос“, под покровитељством Унеска. Екипу предводе Донатело Зари и Карло Ћијантомаси, конзерватори из Италије, а у њој су и наши стручњаци. У Унеску су веома задовољни урађеним и, како кажу, сива црква са изгорелим фрескама напросто је заблистала.

- У централном делу цркве сви оштећени делови живописа су очишћени и благо ретуширани – објашњава наш саговорник из Унеска. – Намерно смо се фокусирали на део који је био веома угрожен. Решен је проблем влаге, која се појавила због прокишњавања. Међутим, постоје озбиљни губици на живопису. На деловима зида на којима га више нема, обијен је стари и стављен нови украсни малтер.

Као посебно значајан подухват, саговорник из Унеска издваја, рестаурацију познате фреске „Богородица са Христом“, коју у народу називају и хранитељком Призрена и свих гладних. Делови фреске из 13. века су 2004. године оштећени насилним одвајањем од зида. Доњи део површине слике налазио се у уситњеним комадима на поду.

- На срећу, када смо први пут ушли у цркву пронашли смо обијене фрагменте. Сачували смо их, па ће рестауратори у наредних неколико месеци покушати да их врате на зид. То је заиста велики рестаураторски подухват.

Иако су свуда видљиви ожиљци од дивљања пиромана, православни храм који је краљ Милутин саградио у 14. веку на темељима још старијег светилишта, а у славу своје супруге Симониде, плени монументалношћу. Поглед на овај бисер архитектуре код посетилаца изазива измешана осећања – својом величанственошћу ствара осећај задовољства, али и туге када се спозна колико је тога уништено.

Али Богородица Љевишка је кроз историју бесомучно уништавана и обнављана. У време турске владавине уништено је све што је подсећало на православље. Освајачи су од ове цркве направили џамију. Фреске су прво изгребане, па измалтерисане, а после тога и прекречене. Турци су правили рупе на зидовима да би се лакше примио малтер, па су тако многи ликови светаца и владара остали без очију.

Кад је, неколико векова касније, џамија поново постала црква, испод наслага је откривена галерија радова изузетне уметничке вредности. Између 1950. и 1953. цркви је враћен првобитни изглед. Радови на рестаурацији живописа трајали су до 1976. године. Од тада их, па све до ових најновијих, није ни било.

Негативан живопис

- Осим религиозног аспекта, фреске из Богородице Љевишке изузетно су значајне по својој монументалности, наративним композицијама и развијеној симболици ликовног израза, што је последица уплива византијског стила ренесансе Палеолога – објашњава Бојан Поповић, управник Галерије фресака. – Поштујући стару монументалност исказану величином композиција и фигура, живописци су тежили илустративном сликарству које мноштвом детаља и мотива прати ток приче. Захваљујући наративности живописа, детаљи на фресакама пружају могућност сагледавања свакодневног живота, упознавање некадашњих становника ових простора, вредности којим су се руководили и лепоте окружења у коме су живели.

Драгоцене копије

За лепоту сликарства и архитектуре Богородице Љевишке заслужни су њени протомајстори Никола и Астрапа, чија је иконографска концепција представљала новину у српским црквама тог времена. Мада је током мартовског страдања највећу штету претрпео живопис, захваљујући копијама фресака које су израдили Зденка и Бранислав Живковић, сачувана је његова величанственост и лепота. Те копије чувају се у Галерији фресака.



Извор: ВасељенскаТВ