„Човече, немој да даш свој унутрашњи мир за ништа на овом свету. По сваку цену сачувај свој унутрашњи мир. Помири се сам са собом, па ће се са тобом помирити и небо и земља.“ Видите како су то дубоке мисли, много пута то понављам, али нисам могао ни до данас тај степен достићи.
Ми сви можемо бити добри ако се сјединимо са извором живота — с Богом, свим својим срцем. Он ће нам дати снаге да волимо и себе и ближње. Без Господа ни себе не можемо да волимо. Многи падају често пута у очајање и дижу се против свог живота, одузимају себи живот, јер без Господа не можемо ни себе волети, а камо ли рођене и ближње, или чак непријатеље. Са Њиме можемо све јер је Он наша снага и живот. Своје срце морамо некоме поклонити и ако га поклонимо некоме на земаљској кугли, сви нас могу повредити. Ми сви тражимо бесконачну и неизменљиву љубав, бесконачан мир, а ко нам то може дати? Не могу ни отац ни мајка, ни брат ни сестра. Сви нас они могу оставити, презрети и одбацити. Зашто? Зато што смо сви ограничени и временом и простором и сви смо у борби са силама под небом, које нам стално прљају мисли.
Извор: Боготражитељ
Нема коментара:
Постави коментар