1. Св. апостоли: Прохор, Никанор, Тимон и Пармен.
Ова четворица беху из броја седам ђакона и из седамдесет апостола.
Остала тројица ђакона беху: Стефан, Филип и Николај. Стефан првомученик
празнује се засебно 27 децембра, а Филип 11 октобра. Николај није ушао у
ред светитеља због своје јереси. А она прва четворица немају посебних
дана празновања, него се сви спомињу у овај један дан, 28 јула. Прохор
је био рукоположен од апостола Петра за епископа Никомидијског. Био је
неко време на служби код св. Јована Јеванђелиста, и на острву Патмосу
забележио је откровења, која је чуо са уста св. Јована. По том се вратио
у Никомидију, где уложи велики труд око обраћања народа у веру. Сконча
мученички у Антиохији где би убијен од неверних. - Никанор свети
пострада у Јерусалиму истог дана кад и св. Стефан архиђакон, а ускоро за
њим и 2000 других хришћана, које побише злобни Јевреји. - Тимон беше
епископ у Арабији, и пострада за Христа на крсту. - Пармен умре на очи
апостола, и од ових би оплакан и погребен. |
|
2. Св. муч. Јулијан.
У време цара Антонина св. Јулијан пређе из Далмације у Кампанију
Италијанску. Беше млад и красан младић, душом сав предан Господу. На
путу срете војнике царске, који иђаху да хватају хришћане. „Мир вам,
браћо!" ослови их Јулијан. По таквом поздраву и по кротости лица
младићева војници закључише, да је он хришћанин. На њихово питање
одговори им Јулијан: „хришћанин сам,родом из Далмације." Још им Јулијан
отворено призна, да путује с циљем обраћања идолопоклоника к јединоме
живоме Богу. Војници га бездушно тукоше и најзад бацише у неки ров, где 7
дана проведе без икакве људске хране. Но јави му се ангел Божји, који
му даваше небесну храну. Изведен на суд Јулијан оста тврд у вери као
дијамант. Видећи његово мужевство и непоколебљивост у вери, 30 људи
обратише се Христу Господу. Осуђен на смрт св. Јулијан клече и уздиже
молитву Богу, благодарећи Богу за свој мученички подвиг и молећи Га, да
се смилује свима онима који буду поштовали спомен његов. Би посечен
секиром, и предаде дух Богу. |
|
3. Преп. Павле Ксиропотамски.
Син цара Михаила Куропалата. Са сјајним образовањем, са ретком мудрошћу
и уједно кротошћу Прокопије (тако се најпре зваше) беше у својим
младићским годинама предмет дивљења целог Цариграда. У једној повељи цар
Роман Старији назива га „највећим од свих философа." Но бојећи се да му
се душа не погорди и не пропадне од људске славе, овај сјајни младић
обуче се једнога дана у рите просјачке и дође у Свету Гору, где прими
монашки чин од знаменитог светитеља Козме. После дугих усамљеничких
подвига он обнови Ксиропотамски манастир, а мало за тим сазида нови
манастир Свето-Павловски, где у старости и сконча. Када се тај манастир
освештавао цар Роман пошље на дар велики део Часног Крста, који се и до
данас тамо чува. Каже се за овога светитеља, да је проповедао Јеванђеље у
Македонији и Србији. Претрпео је многе муке од злог цара Лава Јерменина
иконоборца, и упокојио се 820 год. Пред смрт своју св. Павле рекне
братији: „ево стиже час, који је душа моја увек желела и од кога се тело
моје увек страшило." |
|
4. Св. муч. Јевстатије.
Овај мученик Христов беше војник у Анкири. Потргнут на суд он се не
убоја никаквих мука но слободно хваљаше име Господа Христа. Војвода
Корнилије нареди, те му провртеше стопала, провукоше конопац и вукоше
човека Божјег до неке реке, па га бацише у реку. Силом Божјом спасен и
од рана исцељен, он се јави војводи потпуно здрав. Када га војвода виде
жива, толико се устраши, да извади мач и самог себе прободе. Јевстатије
поживе још неко време и сконча у Господа, 316 год. |
|
|
|
Свет младога Павла високо прослави,
Зато млад царевић царственост остави
И царствени блесак, богатство и силу.
И варошке сплетке, и раскошност гнилу.
Побеже од света, побеже од свију,
У пустињу где се светитељи крију
И подвигом тешким душе спасавају,
Даноноћном хвалом Бога прослављају,
На Атонској Гори Павле нађе место
Да од своје душе прави ново тесто,
Да му душа буде као у детета,
И да центар нађе и себе и света.
Што желео Павле, то и постигао.
На трудноме путу Бог му помогао
Избавио тело од пагубних страсти,
Избавио душу од демонске власти:
Све крстио крстом Христова Распећа
И тело и душу. Па ка' чиста свећа
Од љубави Божје красно запаљена,
Од анђела Божјих к небу узнесена.
Бог младога Павла, што царство остави,
У небеском царству високо прослави. |
|
|
РАСУЂИВАЊЕ |
|
О незлобивости пише св. Нил Синајски:
„потруди се, сине, да свагда будеш прост и незлобив. Немој да имаш једно
у срцу а друго на језику, јер је ово лукавство и лаж. Буди истинит а не
лажан, јер је лаж од лукавог. Не враћај зло за зло; но ако ти неко
учини зло, опрости му, да би и теби опростио Бог. Ако те мучи
злопамћење, помоли се Богу од све душеза онога брата (злотвора), и
побећиће злопамћење од тебе." - Прича се, како се један младић решио био
да служи једнога врло ћудљивог старца, само да би му Бог грехе
опростио. У најмучнијој служби издржао 12 година, и представио сеБогу.
Неки велики духовник видео душу младићеву у Рају, где се моли Богу за
онога злога старца: „Господе, као што си се смиловао на мене због њега,
смилуј се и на њега по великој доброти Твојој због мене, слуге твога!"
После 40 дана, издахну онај ћудљиви старац, и опет онај духовник виде
душу тога старца упокојену у Царству небесном. Каква прекрасна и чудесна
незлобивост онога трпељивог младића - у истини чудесна! |
|
СОЗЕРЦАЊЕ |
|
Да созерцавам чудесно паљење жртве на камену (Судиј. 6), и то:
1. како се ангел јави Гедеону, а Гедеон отрча па донесе хлеба и меса да угости ангела;
2. како ангел додирну врхом од штапа хлеб и месо, и подиже се огањ, и спали жртву. |
|
БЕСЕДА |
|
о неразумном питању неразумних
Где је обећање доласка његова (II Пет. 3, 4)?
Тако питају ругачи светиње Божје. Они који се ругају речима и делима
Божјим, ругају се и обећањима Божјим. Ми верни кажемо: Господ ће доћи, а
они се ругају и говоре: када ће доћи, кад већ није дошао? Ми кажемо:
Господ је обећао доћи, а они се ругају и говоре: гдје је обећање доласка
његова? Оци наши, веле, бише и помреше чекајући долазак Његов, а Он не
дође. Зар ћемо Га, веле, још чекати? Да, браћо, ми Га чекамо, и чекаћемо
Га. Он је обећао доћи, и доћиће. И апостол свети потврђује обећање
Господње; гле, он га је чуо из уста самога Господа, из уста из којих
само истина излази. Пред Господом је хиљада година као један дан. Овим
речима апостол затвара уста ругачима а нас учи стрпљењу. Скоро ће две
хиљаде година откако је Син Божји дао обећање, да ће поново доћи у сили и
слави, да спасе верне и казни неверне, а Он још не долази, - говоре
ругачи. О ругачи неразумни, зар су две хиљаде година за Бога тако дуги
као и за вас? Зар не помишљате, да су за Њега две хиљаде година као два
дана? Мора ли Он испунити сва Своја обећања у току два дана? Не жури се
Њему, бесмртноме, као што се жури вама смртнима. Вама се жури, јер ћете
ускоро умрети, а Он је бесмртан, и не боји се смрти. Наћи ће Он вас и у
гробовима вашим, кад буде дошао. Пробудиће вас труба ангелска, и ви ћете
устати колико да видите, да је Он истинит, па ћете онда бити низринути у
мрачно царство клеветника, јер сте клеветали Господа истине, и угонили
Га у лаж. Господ не жели, браћо, да ми будемо љубопитљиви односно дана и
часа, кад ће Он доћи; Он само жели, да ми верујемо, да ће Он доћи. Били
ми живи или мртви кад Он дође, ми ћемо видети долазак Његов. Није ли то
доста?
О Господе Боже, Спаситељу наш, научи нас стрпљењу и утврди нас у вери. Ти ћеш доћи, ми знамо. Теби слава и хвала вавек. Амин. |
ДОСТА ЈЕ...
ОдговориИзбришиО Господе Боже, Спаситељу наш, научи нас стрпљењу и утврди нас у вери. Ти ћеш доћи, ми знамо.
Теби слава и хвала вавек. Амин.
Благодарим Зоране...