Јаје, симбол живота Страшник, стражар, чуваркућа Васкрс се препознаје и по црвеном јајету. Јаје се сматра универзалним симболом живота и плодности. Мит о постанку свијета из јајета познат је код многих старих народа. По вјеровању Индуса из горње половине љуске је настало небо, а од доње - земља. Код хришћана симбол васкршњег јајета је у слиједећем: као што пиле, без ичије помоћи споља, када дође вријеме, сопственим моћима разбије љуску и излази на свјетлост дана, тако и Христос сопственим снагама разбија окове гроба - смрти, васкрсава и доноси нови живот свима који вјерују у Његову ријеч и божанску моћ. Међу Србима постоји безброј вјеровања и обичаја у којима јаје има важну улогу. Оно се ставља у прву бразду приликом сијања. Разбија се о рог волу пред орање. Јаје је одбрана од урока и града. У Стигу је обичај да жена, кад први пут види мало дијете, дарује му пару "среће ради", а јаје - "живота ради". У Горњој Пчињи, кроз кошуљу труднице, пред порођај свекрва пушта сирово јаје да падне и разбије се како би снаја лакше родила. Прво офарбано јаје, које је обавезно црвено, чува се у дому, крај иконе, до слиједећег Васкрса. Назива се стражар, стражник, чувар или чуваркућа, јер се вијерује да укућанима чува здравље. У Македонији и на Космету постоји обичај да се тим јајетом, још влажним од боје, натрљају лица потомству уз ријечи: Црвено јаје румени образи. Заштитна моћ васкршњег јајета се одражава и на имовину сељака, те у српским виноградарским крајевима постоји обичај да се оно закопава под чокот. У планинским сточарским предијелима Србије и Црне Горе чобанима је забрањено да једу јаја за вријеме Васкрса да не би страдала стока која им је повјерена: да јој не излазе "јајченици" око грла и по тијелу. Посебно је забрањено узимање црвених јаја - да се стока не би меуђсобно клала и крварила. Сачуван је и обичај да се обојено јаје закопава у мравињак, јер се вијерује да то доноси срећу и напредак домаћинству.
Нема коментара:
Постави коментар