Последње речи оца Александра Шмемана

 

Белешка са болничке постеље

Драга моја браћо и сестре, чланови Световладимировске породице,

Желим да вам се захвалим из дубине свога срца за вашу љубав, молитве и бригу. Ниједна реч не може да изрази радост коју сам
искусио када сам осетио како ме је тај топли талас целога понео и унео у само срце вере, љубави и наде – свега онога што називамо животом у Христу, Црквом… Недостајете ми и у духу сам све време са вама. Ови дани ишчекивања обасјани су јарком светлошћу. Много од те светлости дугујем и вама.

„Свагда се радујте. Непрестано се молите. За све благодарите” (1Сол 5, 16-18)…

Њујоршка болница,                                                                                          о. Александар Шмеман

    септембар 1982.

Благодарим ти, Господе!

Отац Александар Шмеман је своју последњу Божанску Литургију служио две и по недеље пре упокојења, 24. новембра 1983, у параклису Богословске академије Светог Владимира. На крају Литургије, он је позвао све присутне да заједнички заблагодаре Богу, речима сверадосног и потресног литургијско-богословског благодарења.

Свако ко је кадар за благодарење, кадар је за спасење и вечну радост.

Благодарим Ти, Господе, што си прихватио ову Евхаристију, која се приноси Светој Тројици – Оцу, Сину и Духу Светоме, и која је преиспунила срца наша радошћу, миром и праведношћу у Духу Светоме!

Благодарим Ти, Господе, што си нам открио Себе и даровао нам да предокушамо од Царства Твога!

Благодарим Ти, Господе, што си нас сјединио једне са другима у служењу Теби и Твојој Светој Цркви!

Благодарим Ти, Господе, што си нам помогао да превладамо све тешкоће, напетости, страсти и искушења, и што си обновио мир, узајамну љубав и радост у учествовању у заједничењу Духа Светога!

Благодарим Ти, Господе, за послата нам страдања, јер нас она очишћују од себичности и подсећају нас на оно што је једино потребно – на Царство Твоје вечно!

Благодарим Ти, Господе, што си нам даровао ову земљу где смо слободни да Те поштујемо као Бога!

Благодарим Ти, Господе, за ову школу у којој се прославља Име Божије!

Благодарим Ти, Господе, за наше породице, за мужеве и жене, и нарочито за дечицу која нас уче како да прослављамо Твоје Свето Име, у радости, кретању и светоме жагору!

Благодарим Ти, Господе, за све и за сва!

Велики си, Господе, и чудесна су дела Твоја и нема речи достојне да опева сва чудеса Твоја!

Господе, добро нам је овде бити!

Амин!

(Протопрезвитер Александар Шмеман, Наш живот у Христу, Христов живот у нама, Београд, 2007, превео и приредио Матеј Арсенијевић, стр. 17, 22-23)

За Портал Митрополије приредила: Тијана Лекић
#АлександарШмеман, #AleksandarSmeman,