понедељак, 03. октобар 2016.

Сабрања у Митрополији црногорско-приморској

Освећена обновљена цркву Светог Георгија на Богетићима. Архијерејска Литургија у храму Светог Јована Владимира у Бару.

Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Епископ каракаски и јужноамерикански Руске Заграничне Цркве г. Јован освештали су 1. октобра 2016. године обновљену цркву Светог великомученика Георгија на Богетићима и у њој служили свету Литургију.

Одговарали су чланови Црквеног хора „Преподобна мати Ангелина Српска“ из Никшића под управом гђе Ане Бојић. Црква је саграђена између 1892. и 1896. године када ју је освештао тадашњи црногорски митрополит Митрофан Бан. Прије стотину година аустроугарски окупатор је скинуо звона са њеног звоника, а последња Литургија прије нове обнове служена је у њој 1946. године, од када је препуштена зубу времена и дивљању локалних комунистичких моћника који су пуцали у њен иконостас и у ликове Христа Господа и Мајке Божје.

У литургијској бесједи након читања Јеванђеља митрополит Амфилохије је казао да су се у Црној Гори крвне освете из доба Светог Петра Цетињског наставиле и 1918. године, а нарочито од 1941. до 1945. године. -У то вријеме, баш негдје у ово оба, новембра мјесеца, манастир Острог и ћивот Светога оца нашега Василија заливен је мученичком крвљу бранитеља ћивота Светог Василија. Њих двадесет осам најугледнијих људи тога времена у Црној Гори побијено је када је с једне стране тријумфовало насиље у име крви и тла - нацифашистичко, а с друге стране друго насиље и безбожништво покренуто бољшевичком револуцијом, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Он је додао да је ово друго насиље вршено у име идеје класе и да су то били класни покољи и класно насиље. -Класна идеја је велика идеја, али све што није урађено на добар начин, оно се претвара у зло. Добро које се не учини на добар начин, оно постаје антипдо самога добра. То се догоило и са бољшевичком титоистичком револуцијом, братоубилачком и ћивот Светог Василија Острошког заливен је братском крвљу. Морамо поменути Баја Станишића, чија је крв, проливена од братске руке, тада директно залила светитељев ћивот, подсјетио је Владика Амфилохије. Он је казао да је и храм Светог Георгија на Богетићима носио тај крст и то распеде народа који га је градио, у њему се Богу молио и кроз њега страдао. -Ево овје имате икону Мајке Божје. Видите мјесто гје је метак погодио њен лик. Такву икону смо нашли својевремено и у Гусињу, ено је код мене. И на лику Господа Христа се види пет рана од пет метака. Пет рана од оних који су тада стварали нови свјетски поредак, новог човјека, који су у име револуције убијали и Бога и ближње своје. То је било вријеме богоубиства и братоубиства, казао је Владика.

Он је објаснио да сва љуска историја свједочи да ће онај, који је убио Небеског Оца, убити и свога оца. -Који убија Небеског Брата, Христа Бога нашега, он убија своју браћу“, рекао је митрополит Амфилохије и додао да је обнова овога храма свједок да је неуништиво једино оно што је саграђено на твдрој Божјој вјери.

Након причешћа вјерних храм је три пута опходила Литија, а онда су благосиљана три славска колача, која су донијели припадници пјешивачких породица Вукићевић, Лалатовић и Љешковић, по обичају који је установио митрополит Митрофан Бан прије 120 година. Владика Амфилохије је благословио да се, поред славе храма - празника Светог великомученика Георгија, овдје сваке године одржава сабор и на данашњи дан, и да наредне 2017. године буде освештан споменик пјешивачком витезу Петку Ускоковићу, који је прије стотину година, у вријеме аустроугарске окупације, замијенио синовца Крста на стрелишту.

Митрополит Амфилохије је посебно поздравио руског епископа Јована подсјетивши присутне да је Руска Загранична Црква основана у Карловцима 1927. године од око тридесет епископа Руске Цркве који су побјегли од совјетског ножа и покоља, и која је уховно опслуживала пет милиона Руса у избјеглиштву широм свијета.

Владика Јован је у кратком обраћању заблагодарио митрополиту Амфилохију рекавши да је овај догађај велика духовна утјеха за њега који живи на крају свијета.

Потом је митрополит Амфилохије уручио архијерејске похвалнице најзаслужнијима за обнову храма: Црквеном одбору храма, Дејану и Радојици Маговчевићима из Подгорице, Душици Маговчевић из Бара, као и Бошку Вукићевићу из Херцег Новог.

Након уручења похвалница изведен је културно-умјетнички програм. И уме Одбора за обнову храма и свих Пјешиваца митрополита Амфилохија, епископа Јована, свештенство, монаштво и све госте поздравио је Бошко Вукиевић, а у умјетничком дијелу програма наступили су хор „Препообна мати Ангелина Српска“, КУД „Даниловград“ из Даниловграда, рецитатор и пјесник Сретен Самарџић, Лука Цицмил, гуслар Славко Горановић и вокални солиста Љиљана Поповић.

Приређена је и богата трпеза хришћанске љубави. Митрополиту Амфилохију је у име Пјешиваца Бошко Вукићевић предао на дар гусле, уз које је Владика на одушевљење и радост присутних отпјевао колаж стихова из „Горског вијенца“. Свето Мијушковић је гусле поклонио и епископу Јовану, који је рекао да, наравно, не зна да пјева уз њих, али да ће их чувати за митрополита Амфилохија да уз њих пјева када му узврати посјету у Јужној Америци.

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Епископ каракаски и јужноамерикански Руске Заграничне Цркве г. Јован служили су 2. октобра 2016. године са свештенством свету службу Божју у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару. У току Литургије обављено је прво вјенчање у храму након његовог недавног освећења. Митрополит Амфилохије је у свету тајну брака увео младенце Душана Станојевића и Ирину Митровић.

У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља митрополит Амфилохије је рекао да су истински и прави људи и истинске и праве заједнице само они људи и оне заједнице које испуњавају двије заповијести: о љубави према Богу и према ближњима. -Љубити Бога свим срцем својим значи просветити се истином Божјом, оном вјечном и непролазном мудрошћу, и живјети сагласно тој истини. А љубити ближњега свога – а сваки човјек на земљи рођени је наш ближњи – то значи, испуњавајући ову прву заповијест, ми добијамо снагу да испунимо и ову другу заповијест која је исте важности, казао је Митрополит црногорско-приморски.

Владика је рекао да онај који љуби Христа Богочовјека – љуби кроз Њега и у Њему љуску природу и свако биће које носи ту природу. -Али не било какво људско биће, јер ми људи, онакви какви јесмо, ми смо огреховљени, сакати… Често пута смо заслијепљени, не знамо шта ћемо и како ћемо овдје на земљи. Зато, гледајући Њега и Његов Свети лик, познајемо себе. Тада знамо ко смо и знамо ко су ближњи наши, објаснио је он и додао да је храм Светог Јована Владимира управо вјенчан именом Божјим. - Вјенчао га је Патријарх јерусалимски, патријарх Мајке Цркве свих Божјих Цркава. Какав је само то Божји дар, и за овај храм и за Бар, и за Црну Гору и за наш православни светосавски народ, да не кажем за сво хришћанство – да чувар Гроба Господњега вјенча овај свети храм, заједно са нашим Патријархом и заједно са представницима свих Православних Цркава. Пуноћа Цркве Божје сабрала се при вјенчању овога светога храма, рекао је Владика.

Он је казао да се барски храм вјенчао за Свету Тројицу, за Христа Бога нашега. -То је смисао овога храма и његовога освећења.Кроз вјенчање се открива и тајна храма и тајна Цркве Божје. И ево, послије тог вјенчања храма, имамо и прво вјенчање у овом светом храму, вјенчање нашега Душана и Ирине. То је велики благослов, и за овај храм и за ове младенце Божје, рекао је митрополит Амфилохије.

Након причешћа вјерних у кивот је положена икона Светог Петра Цетињског са честицом његових светих моштију, а онда су Архијереји благосиљали славски колач поводом празника Светих мученица Вјере, Наде и Љубави и мати им Софије – славе барског Кола српских сестара. Митрополит Амфилохије је младенцима Душану и Ирини поклонио икону Мајке Божје, а онда је свештенству и вјернима званично представио новог старјешину барског Саборног храма Светог Јована Владимира протопрезвитера Слободана Зековића, досадашњег пароха даниловградског.

Владика је досадашњег привременог старјешину храма протопрезвитера-ставрофора Обрена Јовановића одликовао крстом са ликом Светог Јована Владимира за труд показан приликом освећења храма. Отац Обрен је заблагодарио свештеничкој братији, протомајстору Момчилу Станојевићу и свим Баранима, оцу Слободану Зековићу је пожелио успјех у вршењу дужности старјешине храма, а митрополиту Амфилохију је у име барског свештенства уручио архијерејску патерицу. -Нека ова патерица буде мали знак наше љубави према вашој очинској бризи, и нека вас Господ чува. И да се сви помолимо Богу да још једну овакву свечаност урадимо каква је освећење овога храма – када будемо освећивали цркву Светог Петра Цетињског на Ловћену. Да саберемо све патријархе, да саберемо све архијереје, да саберемо читав вјерни народ Црне Горе и да опет овако Православље тријумфује, како то доликује нашој светој вјери, казао је отац Обрен Јовановић.

Владици каракаском Јовану, који се након десетодневне посјете Митрополији црногорско-приморској сјутрадан вратио у Јужну Америку, отац Обрен је уручио поклон – архијерејски омофор и епитрахиљ са извезеним ликом Светог Јована Владимира.

Извор: Митрополија црногорско-приморска




Нема коментара:

Постави коментар