Свето Писмо

Четворојеванђеље из манастира Вазнесење, 1570. 
Народна библиотека Србије, Београд

У Символу вере се два пута говори о Светом Писму. Христос је васкрсао у трећи дан по Писму, и Дух Свети је говорио кроз пророке. Односно, речи Мојсија, Давида и других великих људи надахњивао је Утешитељ. Очигледно је да проучавање Светог Писма треба да буде једно од наших главних занимања. Човек је словесно биће и словесна храна му је потребна као хлеб.

Човек не може да живи само од хлеба. Овај цитат добро знамо. Важно је да на основу њега донесемо практичне закључке. Закључак је, заправо, један. Словесне овце Христовог стада треба изводити на богате пашњаке сочне траве Божанских речи. Не на силосну јаму с људским предањима, већ управо на богате пашњаке.

    

Отварајући Јеванђеље на служби чинимо радњу која је по смислу слична отварању антиминса за Евхаристију. Ова мала слова крију у себи неземаљску снагу. Она смело благовесте истину Божију свима онима који знају да читају. Књижевници из старих времена су се досетили, осетили су да у Писму нема сувишних речи, па чак ни цртица, што је Господ Исус Христос и потврдио. Све је важно, све је тајанствено, све је поучно. Књижевници су сматрали да се у словцима и цртицама садржи Слава Божија. Она је попут сужња, који седи у тамници, где свако слово и реч личе на пруће и закивке ограде. Схватање смисла Писма је, дакле, ослобађање Божанске силе и премудрости. Исти ови књижевници су схватили и рекли да у Писму заиста сви, чак и наизглед најудаљенији текстови, говоре о Месији. Господ Исус Христос је потврдио и ову мисао говорећи: «Истражујте Писма. Мислите да кроз њих имате живот вечни, а она сведоче о Мени.»

Извор: Манастир Вазнесење (Епархија жичка)