недеља, 18. јун 2017.

Благослов Преподобног аве Јустина у Ђурђевим Ступовима

-Тјелесни и душевни пост очишћују цијело човјеково биће и чине га спремним за примање Божје благодати, Божје милости, Божје свјетлости, правде, истине и љубави, поручио је владика Јоаникије.

У другу недјељу по Духовима, када наша Црква молитвено прославља Светог свештеномученика Доротеја и Преподобног Петра Коришког, 18. јуна 2017. године, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је свету архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.

Саслуживало је свештенство беранског намјесништва и братија манастира Ђурђеви Ступови. У молитвеном сабрању учествовао је вјерни народ, који је у првој недјељи Петровског поста, припремајући се постом и молитвом, приступио светим тајнама Тијела и Крви Христове.

У архипастирској бесједи, Преосвећени Епископ г. Јоаникије је нагласио потребу хришћана за постом, који је, према његовим ријечима, изузетно важан за човјеково душевно и тјелесно здравље. -Уздржање од мрсних јела, уздржање од свега што је зло и штетно за човјека, ружних ријечи, лоших мисли, злобе, пакости, оспособљава човјека да упражњава духовни пост који је циљ. Тјелесни и душевни пост, поручио је Владика, очишћују цијело човјеково биће и чине га спремним за примање Божје благодати, Божје милости, Божје свјетлости, правде, истине, љубави. -То су знали наши преци од давнина, а данас прослављамо једног великог испосника и светитеља, који је летио на та два крила, крила поста и молитве и као орао се винуо у тајне духовног небеског и блаженог живота. То је Свети отац наш Петар Коришки из чијег живота се не зна баш много, осим што су сви посвједочили да је био велики подвижник. Родом из села Уњемир код Пећи, а упокојио у пештери у Кориши близу Призрена, гдје је, касније, цар Душан подигао велики, значајан манастир метох манастира Хиландара. Подвизавао се у Црној Реци, тамо су, касније, доспјеле његове свете мошти, казао је Његово Преосвештенство, напомињући да се честица моштију Светог Петра Коришког чува у Катедралном манастиру Епархије будимљанско-никшићке, Ђурђевим Ступовима.

-Свети Петар Коришки био је нешто млађи савременик Светог Саве. Подвизавао се у вријеме када је и ова светиња цвјетала, када је у овој светињи епископ Теофил преписао Светосавску крмчију, средином 13. вијека. Од Светог Петра Коришког па до дана данашњег имамо то сјеме светости и ту милост, хвала Богу, Господ није повукао од нашег рода. Као и у другим православним народима и у српском народу можемо видјети континуитет светих Божјих људи. Овдје смо донијели честицу моштију Преподобног оца нашег Јустина Ћелијског када смо били на слави у манастиру Ћелијама, а прославља се 14. јуна заједно са Светим Јустином Мучеником. Преосвећени Владика ваљевски показао је велику љубав, дао нам је честицу моштију Светог аве Јустина. И он се прославио постом и молитвом, велики подвижник, молитвеник и теолог. Бог је удостојио Преподобног аву Јустина, који је имао велике дарове, те је постао нови Златоуст, тумач светог Јеванђеља, тумач тајни духовног живота, велики исповједник свете вјере православне. Био прогоњен од комуниста од оних ратних времена, па све до краја његовог живота, али није посустао, него је стао чврсто на бранику свете вјере православне у вријеме безбожништва комунизма, таме и пошасти, нагласио је Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије.

Владика се, у својој бесједи, осврнуо на вријеме „благостања и напретка“, када је нашем народу умјесто Бога као врховне вриједности, која је увијек била поштована, на првом мјесту био стављен култ једног безбожника и злочинца, друга вриједност је била партија, па је тек онда негдје долазила држава. -Вјера је била понижена и потиснута до краја. То вријеме ми старији памтимо добро. Није ни сада нешто боље, сада су друге врсте искушења, а искушења у овом свијету било је увијек и ми хришћани можемо да кажемо: ако је Господ Исус Христос Син Божји Спаситељ био гоњен у овом свијету, ако је Он Безгрешан био гоњен, разапет и понижен шта ми грешни људи друго да очекујемо. Не можемо бити без искушења у овом животу. Треба да се укријепимо силом Његовог Крста, а то је сила љубави Божје, јер је Господ љубављу побједио све своје непријатеље, све непријатеље нас људи - ђавола, смрт, гријех, пакао, све је то Господ побиједио својим Крстом, својом жртвом, васкрсао, дао нам нови живот, нову радост, ново стање, ново осјећање, ново заједништво, а најљепше, најсветије заједништво је заједништво Цркве Божје, поручио је Преосвећени Владика г. Јоаникије.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка




Нема коментара:

Постави коментар