петак, 09. јун 2017.

Владика Милутин осветио темеље храма у Бошњановићу

На празник Треће Тројице и Преподобног Симеона Дивногорца, 6. јуна/24. маја Лета Господњег 2017., у качерском селу Бошњановић, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Милутин осветио је темеље храма Светог краља Милутина, господару Србије у периоду 1282 – 1321. године, изданку светородне немањићке лозе кога је Српска Православна Црква у Диптих светих увела 1324.

Уз саслуживање  месног пароха протојереја – ставрофора Гојка Терзића, игумана оближњег манастира Рибница архимандрита Никодима (Богосављевића) и више епархијских свештенослужитеља, као и проте Светолика Марковића из Жичке епархије, и молитвено учешће чланова Грађевинског одбора новог храма и  благоверног народа, епископ Милутин је положио крст, повељу и четвороугаони у камен у част и спомен Светог краља Милутина –  небеског му покровитеља и највећег ктитора свог времена.

-Благодаримо Господу и молитвама Светог краља Милутина што данас сунце сија и што се оваква радост излива на нас. Као сунце ће сијати и будући храм, чије смо темеље данас осветили. Чин освећења је велика радост, а кад се храм изгради биће још већа, рекао је владика Милутин, позвавши верни народ да према могућностима помогну ово богоугодно дело.

Након здравицу за трпезом љубави, надлежни парох протојереј – ставрофор Гојко Терзић заблагодарио је епископу Милутину и свима који учествују у подизању храма Светом краљу Милутину и обећао да ће се потрудити да он што пре буде саграђен. Биће то прва богомоља посвећена славном Немањићу, који је за сваку годину своје владавине, према записима његових биографа, подигао или обновио по једну цркву или манастир (укупно 40). Неке од његових задужбина надалеко су по лепоти и благодати познате свим хришћанима: Грачаница, Богородица Љевишка, Краљева црква у Студеници, Бањска, Витовница, манастирска црква у Хиландару и др. Поред ктиторских подухвата, Светог краља Милутина, историја памти и као способног владара који је, од не много јаке монархије, Србију учинио најјачом силом на Балканском полуострву, развојем привреде (рударства понајвише) и стварањем најамничке војске.

Извор: Епархија ваљевска




Нема коментара:

Постави коментар