четвртак, 01. јун 2017.

Писмо 10 - Свети Теофан Затворник

''Никако не могу да управљам молитвом, мисли ми стално беже. Неко ме је посаветовао да научим молитве напамет, уверавајући ме да када почнем да их читам напамет да ће мисли мање да лутају. Ја сам их научила и читам их напамет, но расејаност се не умањује; ни две речи не кажем, а мисли се удаље од молитве, тако да дело треба враћати унаазад. Много бих волела да се научим да будем нерасејана у молитви''.

Нерасејана молитва је дар Божији, који се даје упорним искатељима. Тако тражите и наћи ћете. Ви, можда знате правило светог Макарија Великога, да ако хоћеш да стекнеш неку врлину, то принуди себе на њу, или се вежбај упорно у њој; и Господ видећи твој труд и са каквом ти усрдношћу иштеш ту врлину, даће је теби да је привијеш к срцу тојем, тако да ће она бити код тебе као природно осећање и расположење. Исти закон важи и за стицање нерасејане молитве. Упражњавајте, не лењећи се, сваки могући за вас труд молитени, - и Господ ће вам на крају дати нерасејану молитву. Посећујте црквене службе; оне боље од свега развијају молитвени дух; кући се молите по молитвенику или напамет, читајте готове молитве или своје споствене, произносите према стању вашег духа - и стојећи, и седећи, и идући, и радећи - све понављајте било какву молитву или стих и псалма, али све ово усрдно, жељни молитве, са страхом Божијим и скрушеноћу срца, без икаквог попуштања расејавању мисли, - и при томе се непрекидно тако испуњавајте да већ и сами тежите не попуштајући и не одступајући, док не дође истинска из срца исходећа молитва - дар Божији.

Учење молитви је један од начина молитвеног труда. А ви сте омислили да само ако их брже боље научите и почнете их читати на памет, то ће се молитва прелити из срца. Сада видите да се такво очекивање не оправдава делом. Но, томе није криво учење молитви и њихово читање напамет, већ начини који се у овоме употребљавају, начини, који зависе од онога ко их је научио и чита их на памет.

Молтве не треба учити толико памћењем, колико умом и срцем. Потребно је ући у дух молитве, црпети мисли које она даје, усвојити их и проосећати: тако да каа почнете читати молитву научену на памет - мисао и осећање иду напред, а за њима речи молитве. Као што видите, и овде је потребна напрегнута пажња и неки притисак на срце, ради изазивања потребних осећања. И тада ће такво молитвословље бити силним средством за васпитавање молитвеног духа. Научена молитва је већ на неки начин унутрања и од ње је бржи прелаз на молитву у срцу и из срца. Пробајте да читајући молитве напамет, управите њихово мислено читање унутар срца. Ако вам то успе, то ће и навика нерасејане молитве поћи код вас успешније.

Но, све ово је начин за стицање стварне молитве, а не сама молитва, која је узношење ума и срца ка Богу. Приступајући моливословљу, увек је потребно претходно настројавати ум и срце ка молитви, покрећући их на страх Божији и скрушеност срца. Св. Василији Велики саветује да се свака молитва започиње сећањем на велика доброчинства (благодејаније) Божија и благодарењем за  њих, а овме присајединити сећање на грехе, које вређају Доброчинитеља, и срдачним скрушавањем због њих, а затим тек узносити Богу своја прошења о својим унутрашњим или спољашњим потребама, и то са мишљу да се све обраћа на славу Божију. Мислим, да ако се тако припрема за свако молитвословље, да ће се оно одвијати са мањим бежањем мисли.

Но, опет је и ово труд молитвени, а не сама молитва, која из срца иде. А такву молитву тражите, њој стремите и узревнујте да је стекнете. Но, памтите, да без дугог руда, непрекиднога и упорног,ништа нећете добити. У ''Добротољубљу'' пише за једног старца, да се он две године борио, иштући овакву молитву и она се на силу запалила. И запаливши се, наставила је да непрестано гори. Тада је дошао и крај бежању мисли. Идите и ви овим путем и доћи ћете до истог.

''Писма вечног спасења'' 

Свети Теофан Затворник


Нема коментара:

Постави коментар