среда, 31. мај 2017.

Говор новог председника: Градићемо Србију спрат по спрат, до неслућених висина

Престали смо да се молимо било коме за мрвице, али смо почели да верујемо, у себе, и у Србију и на свему томе, на тој промени, изградили смо темељ сопствене будућности, и будућности ове земље, поручио је данас Александар Вучић у првом обраћању у својству председника Србије.

„На том темељу намеравам, заједно са Владом Србије, да наставим да градим. Да дижем, заједно са свима у Србији, спрат по спрат, степеник по степеник, плочу по плочу, без жеље да ту грађевину икада завршим, већ да је само подигнем довољно високо, довољно стабилно, да други, после мене, после нас, могу да оду у неслућене висине”, поручио је обраћајући се псоалницима и гостима у Скупштини Србије, а након што је положио заклетву као нинови председник.

Захваливши најпре свим претходним председницима Србије, посебно Томиславу Николићу, он је најбројао којих ће се принципа, начела и законитости држати током мандата који је започео.

Како је рекао, нема никакву сумњу у то шта нам је чинити, а то, између осталог, подразумева да ће кренути по региону тражећи нову шансу за све који зиве на овом терену, а с поруком да смо доста давали смрти, те да је време да дамо живот животу, да је доста русења на западном Балкану, време је да градимо, да је доста да смо сви заједно стално жртве сопсрвених страхова, већ је време да будемо хероји, будућности у коју верујемо.

„И нећу то радити зато што Србија од било кога страхује, него, управо супротно, радићу то баш зато што смо сваки страх оставили иза себе”, поручио је нови председник Србије.

Најавио је отварањуе унутрасњег дијалога о питању Косова И Метохија, уз све наше разлике, без предрасуда, а поштујући Устав наше земље.

„Морамо да будемо отворени, да се ослободимо митског приступа, али И олаког давања онога на шта имамо свако право. Наш унутрашњи дијалог, по том питању, можда је И важнији од оног којег треба да водимо са Албанцима”, рекао је Вучић.

Како је навео, Србија је озбиљна, јака држава, која може да се одбрани, која је посвећена својој слободи и својој сигурности, и која, управо зато, увек може, и хоће, да свакоме пружи руку, без страха шта ће се тој руци десити.

„Да, желимо да поправљамо односе са Хрватском, хоћемо даље да унапређујемо сарадњу И са Босном И Херцеговином, Албанијом, Црном Гором, македонијом, али И Мађарском, Румунијом, Бугарском”, био је изричит.

Ми не сумњамо ни у кога, додао је, али и поручио да нико не треба да сумња у нас, ни у нашу посвећеност миру, ни у нашу спремност да се одбранимо.

„Баш као што не треба да буде сумње ни у европски пут којем смо се посветили. И то није фраза, или успутна обавезна реченица коју су сви политичари на Балкану научили. Желимо да градимо демократско друштво И баш тај И такав тип друштва јесте основни разлог нашег упорног И истрајног опстајања на европском путу. Наставићемо тај пут, не молећи никога ни за ста, али чврсто верујући у себе И реформе које можемо И морамо да урадимо. Опет, не због Европе, већ због нас”, навео је Вучић.

Додао је и да никоме неће поћи за руком да наруши наше искренопријатељство са Руском федерацијом, те приметио да смо успели да одолимо свим притисцима И тврдоглаво чувамо И градимо најбоље односе са руским народом И његовим државним руководством.

„Ту политику Србија ће следити И у будућности. Ми се својим пријатествима поносимо, а нимало не стидимо”, навео је и додао да у међувремену градимо срдачне И веома топле пријатељске односе са Народном Републиком Кином, да смо успоставили нове односе са Индијом, унапредили са Јапаном И Јужном Корејом, а да још много труда морамо да уложимо у стратешко поправљање односа са Сједињеним Америчким Државама.

„Онај ко не би градио пријатељство са Америком, без обзира на наше разлике по питању Косова И Метохије, чинио би велику грешку И направио би огромну штету нашој Србији. То, свакако, нећу да учиним”, поручио је Вучић.

Ми хоћемо отворену, широку Србију, Србију за све, спремну на сарадњу, жељну рада и нових прилика, за нови рад, рекао је, додајући и да хоћемо Србију различитих нација, које живе у миру И слози, хоћемо људе које нећемо препознавати само по њиховој вери, већ по поштењу И марљивости.

Од владе и скупштине тражиће да се реформе наставе убрзано, међу којима су у правосуђу вероватно најнеопходније, али никако и једине, а тражиће и да сви заједно наставимо са свакодневним променама, у сваком сегменту нашег јавног живота, како би, у најскорије време, могли с правом и мирно да кажемо - ми, Србија, јесмо и Европа и свет, по сваком стандарду који у Европи и савременом свету постоји.

Како је рекао, његово је да пронађе пут, да иде њиме и да га покаже другима.

„Хоћу да кажем - колико год да желим јаку, сигурну и богату Србију, не могу до ње сам. Потребна нам је енергија, снага, воља и јасна визија такве Србије, у сваком од њеном грађанину, у читавом народу који је, дајући ми овај мандат, већ одлучио да крене на тај далек и тежак пут”, рекао је Вучић у Скупштини.

У том нам је смислу, како је навео, потребно заједништво, у истом циљу, у истој вери и у истој количини напора уложеног у његово остваривање, заједништво ослобођено дневних, партијских, идеолошких и било којих других разлика, и ја ћу, свом својом снагом, радити на том заједништву.

„На заједништву и јединству оних који воле Србију, оних којима је Србија преча и од личних и од партијских интереса”, закључио је те поручио да ће заједништво тражити сваког дана, да ће га захтевати, борити се за њега, те додао на то кратко објашњење.

„Није оно потребно мени лично, политички сам се остварио, одавно, на изборима, све политичке амбиције сам иживео, оборио све изборне рекорде, немам више шта да дохватим на том небу, али, то заједништво, потребно је Србији, и сваком човеку у њој”.

Ово пре свега зато што, како је рекао, подељена и интересима раздробљена Србија не може да стигне нигде, јер нема слободе у поделама и нема напретка, у свађама.

„Нема циља, у измаглици сукоба, нема резултата без међусобног поштовања. Не види се, не може да се препозна, нејасан је и, самим тим, недостижан. Моја је дужност зато и то једна од првих, да то кажем. Баш као што ми је дужност да кажем и много теже ствари, и да чујем, све оне које нису добре по мене”, поруцио је Вучић.

Како је навео, велика је ствар што смо рекли истину без обзира на то што толико њих није хтело да је чује и што смо почели да се мењамо, да мењамо себе, и да мењамо Србију.

„Признали смо да нисмо никакав изабрани народ, да нисмо ни највећи ни најпаметнији, да не живимо ни на каквом небу, већ овде, у нашој Србији, и да ће нам, у њој, бити управо онако, како смо заслужили, својим радом”, приметио је, а затим навео:

Престали смо да чекамо, почели смо да тражимо.

Престали смо да се правдамо, почели смо да прихватамо одговорност.

Престали смо да се кријемо, почели смо да излазимо на црту, сваком изазову.

Престали смо да тражимо кривце и изговоре, почели смо да откривамо грешке у нама .

Престали смо да се надамо да ће нам неко нешто дати, почели смо да верујемо да можемо да створимо.

Престали смо да верујемо у смрт и рат, почели смо да верујемо у живот и у тежак рад.

Престали смо да се молимо било коме за мрвице, али смо почели да верујемо, у себе, и у Србију и на свему томе, на тој промени, изградили смо темељ сопствене будућности, и будућности ове земље.

Обећао је и убудуће тежак рад, посвећеност томе, те здрав разум који нам говори да се прилике крију у препрекама које су пред нама, и срећа коју заслужујемо, освајамо, својим тешким и непрестаним радом.

„И када прихватимо то, та проста правила, моћи ћемо да решимо све задатке који су пред нама, а чији је број и те како велик”, навео је Вучић набрајајући те циљеве:

Мир - стални, стабилни, плодоносни мир, у Србији и у целом региону, због којег ће, обећао је разговарати са сваким, нудити ресења,инсистирати на дијалогу и компромису, јер дубоко верује да је он основа сваког напретка, сваког успешног посла, и безбедне будућности.

„Да бисмо успели да сачувамо себе, морамо да разговарамо са свима, али И да јачамо своје одбрамбене капацитете, јер само тако, можемо да сачувамо земљу од оних који нам свакодневно прете, јавно и отворено, али и тихо и прикривено”, рекао је Вучић те додао да је Србија независна и суверена земља, и да баш таква и само таква Србија може бити на понос свим њеним грађанима.

Због тога, како је објаснио, Србија жели сама да гради и обезбеђује своју одбрану, своје границе, земљу, ваздух и воду, зато не жели зато не желимо да улази у војне алијансе и пактове и учествује у акцијама против неких других народа и држава, „као што су неки од њих учествовали у агресији на нашу Србију”.

„Желимо да будемо своји на своме, да имамо добро опремљену и модерну армију, српску војску, која може и зна да сачува и одбрани оно што је наше. Ми туђе нећемо, али своје никоме нећемо дати. и бићемо јаки, довољно јаки да то можемо и да учинимо. Политика војне неутралности биће политика коју ћу да штитим, али и сарадња са свима чији део не желимо да будемо, али имамо обавезу да градимо другачије И боље односе”, поручио је Вучић.

Говорио је о повезивању тржишта западног Балкана, али и о томе да ће увек прихватати разговоре са косовским Албанцима, јер, како је објаснио, тиме штитимо наше Србе и тиме чувамо и бранимо мир.

Боље је да мени буде тешко, да се понекад осећам И пониженим, али је много важније да Србија не буде унижена И да људи у нашој земљи имају мир И спокој, рекао је Вучић.

Захваливши на крају обраћања свим грађанима на огромној подршци, на нади И вери у другачију И бољу будућност, Вучић је рекао да верује да ће управо уз њихову помоћ умети да одговори на свако питање и на сваки захтев, на сваки изазов који је пред њим, закључивши:

„Зато што, а рекао је то Лао Це, то што те неко воли, даје ти снагу, а то што ти некога волиш, даје ти храброст. А ја ову земљу, волим, изнад свега. И то ће ме чинити веома храбрим председником. Све остало, на мени је да заслужим”.

Биографија Александра Вучића

Нови председник Србије Александар Вучић рођен је 5. марта 1970. у Београду, где је завршио Земунску гимназију, а затим дипломирао на Правном факултету Универзитета у Београду 1994.

Српској радикалној странци приступио је 1993, када је и изабран за посланика у Народној скупштини Републике Србије.

За генералног секретара те странке изабран је 1994. и на тој дужности остаје до 2008.

Именован је за директора спортско-пословног центра „Пинки” у Земуну 1996, после чега постаје министар информисања у Влади националног јединства 1998.

Био је посланик у Савезној скупштини Савезне Републике Југославије у три мандата - у Већу република од фебруара 1998. и од маја 2000, а од 24. септембра 2000. изабран је за посланика на савезним изборима.

На локалним изборима за градоначелника Београда „Вучић за метрополу” осваја 29 одсто гласова у првом кругу избора, односно 48 одсто гласова у другом кругу.

На локалним изборима за градоначелника Београда одржаним у мају 2008. осваја 34,7 одсто гласова.

Са Томиславом Николићем оснива Српску напредну странку, а на оснивачкој конвенцији у октобру 2008. године изабран је за заменика председника странке.

Након општих парламентарних избора одржаних 2012. преузима функцију министра одбране и првог потпредседника Владе Републике Србије задуженог за борбу против корупције и криминала.

После оставке Томислава Николића због избора за председника Србије на председничким изборима 2012. постаје в.д. лидера Српске напредне странке 24. маја 2012.

На Другом конгресу странке одржаном 29. септембра 2012. једногласно је изабран за председника те странке.

Обављао је функцију министра одбране од 27. јула 2012. до реконструкције Владе Републике Србије 2. септембра 2013, када задржава само функцију првог потпредседника Владе задуженог за борбу против корупције и криминала.

Након победе СНС на изборима 16. марта 2014. изабран је за председника Владе Србије, која је формирана 27. априла 2014.

Функцију премијера обављао је до августа 2016, када је, након победе СНС на изборима одржаним 24. априла 2016. започео нови мандат на месту председника Владе Србије.

На изборима за председника Републике 2. априла 2017. Вучић је освојио 55 одсто подршке, односно 2.012.788 гласова.

На функцији премијера остао је до 30. маја 2017, када је поднео оставку, да би данас положио заклетву на функцију председника Републике Србије.

Добитник је награде „Капетан Миша Анастасијевић” за личност године 2012, као и награде „Личност године 2013” у избору „Независних новина” Босне и Херцеговине.

Добио је и награде „Човек године 2013” у избору европског ма газина „Ман”, „Најевропљанин 2013” у избору међународне организације „Прва европска кућа”, „Видовданске награде 2013” коју додељује Град Крушевац и награду „Регионални лидер 2014” у избору регионалног жирија и читалаца „Вечерњег листа” Босне и Херцеговине.

Како је наведено у службеној биографији на сајту Владе Србије, страствени је читалац, нарочито литературе из области историографије и геополитике, али и српске и светске књижевности.

Поседује завидну личну библиотеку.

Игра шах, радо прати утакмице кошарке и фудбала.

Течно говори енглески и руски, служи се француским и учи немачки језик.

Ожењен, отац Данила и Милице.

Извор: Политика

Нема коментара:

Постави коментар