петак, 12. мај 2017.

О књигама

Књига треба да има свуда: у џепу мантила, на ноћном сточићу, у претинцу аутомобила. И свуда је потребна Библија, али не увек цела. Свагда имамо на уму да је „Библија“ множина речи „књига“ и то да то није једна књига, већ велики зборник различитих књига. Виновник тога јесте то што је папир јефтин и танак и захваљујући томе под једним корицама су речи и Мојсија, и Давида, и Најслађег Исуса. Само Псалтир по навици доживљавамо као засебну књигу. То је неправедно.

Имам џепно издање Соломонових књига: Приче, Песма над песмама, Проповедник. Згодно је читати ову књигу у превозу или на клупи у парку. Али то је мало. Желео бих да имам мало издање Апокалипсе. Управо ову књигу би најбоље било увек читати ван куће.

Једном сам у Москви на путу између Покровског манастира и Атонског подворја помислио да би добро било ићи овим градом и носити зборник акатиста.

Једном ми је у Питеру у вртлогу мостова и позоришта, у колу статуа, било жао што немам при руци добар водич.

Али сам касније у Кијеву, баш у предвечерје, кад су се упалила светла и кад је пресушила бујица аутомобила, пожелео да читам баш Апокалипсу. Кад хода кроз Кијев човек такође може да носи Часослов, и збирку акатиста, и песама, и водич, Али је и у Кијеву, и у Риму, и Амстердаму, и у Москви – Апокалипса неопходна књига. Суштина није у нагађањима и у томе да ли је већ „звер“ испливала на морску обалу. Чак није у томе које се речи односе на наше доба, тачније: обраћање Анђелу Филаделфијске Цркве. Суштина није у страху од тога што се пророчанства остварују, већ у томе да су велики градови широка платна помоћних информација за бољи доживљај апокалиптичких слика.

Да је данас жив неки од великих отаца његова интерпретација Откровења би врвела од чињеница из околине, као што од драгуља блиста и светлуца јувелирска радња. Кратак слоган на реклами, називи банака и израз очију лепотице у излогу били би дешифровани знаци онога што је Јован некада видео на Патмосу.

Човек треба да иде улицама великог града имајући на уму слике из Откровења. Откровење треба читати истовремено с проницањем у ступце дневних новина.

Веома ми је потребно засебно џепно издање Апокалипсе. Илустрације ми нису потребне. Очи људију у метроу биће ми најбоље пратеће слике. Нека се Псалтир поје и Јеванђеље чита у храму, нека се Књига Постања чита покрај реке или у шуми, нека се у учионици анализира књига Дела апостолских. А Апокалипсу треба читати у време највеће гужве у саобраћају поред прозора у тролејбусу.

Живот се не може одвојити од књиге и књига се не може ишчупати из живота. Без обзира да ли то желиш или не, да ли ти се то свиђа или не, серпентине историје се развијају и ухвативши се за уличне бандере и ограде, висе као карневалски украс.

Живот апсолутно није досадан ако те свуда окружују књиге, а посебно ако се прочитано подудара с оним што видиш.

***

Из књиге „Бегунац од света“

(издавачка кућа „Драслар“ у сарадњи са Сретењским манастиром из Москве)


Протојереј Андреј Ткачов

Нема коментара:

Постави коментар