уторак, 09. мај 2017.

Награда Епархије шабачке академику Матији Бећковићу

На предлог свог архијереја Преосвећног г. Лаврентија, Епархија шабачка установила је 2016. године прву књижевну награду коју додељује Црква и која носи назив по Светом владици Николају Велимировићу.

Жири за доделу књижевне награде био је у саставу: Епископ шабачки Лаврентије (председник), Радован Бели Марковић, Александра Нинковић Ташић, Бранислав Станковић и Александар Гајшек, а пред њим се налазило чак тридесет шест наслова различитих аутора и жанрова. Једногласном одлуком жирија за овогодишњег лауреата књижевне награде „Николај Велимировић“ изабран је академик Матија Бећковић за дело Праху оца поезије.

Одлуку жирија пред препуном салом Шабачког позоришта прочитао је Радован Бели Марковић, образлажући да је поетско дело владике Његоша, Религија Његошева Светог владике Николаја и дело Праху оца поезије Матије Бећковића свето тројство духовног и књижевног стваралаштва. Текст повеље је прочитао публициста и новинар Александар Гајшек, а награду „Николај Велимировић“ уручио је владика Лаврентије некријући радост што је прва новоустановљена књижевна награда уручена Матији Бећковићу.

-После Светог Саве, владика Николај је најплоднији српски светитељ огромног књижевног дара, који је најбоље разумевао душу језика којим је писао и душу народа за који је писао. Неизмерно се радујем што је ова награда уручена баш Вама, драги Матија, који такође познајете душу српског језика и у својим делима чувате идентитет нашег народа, рекао је владика Лаврентије приликом уручења награде.

Овогодишњи лауреат академик Матија Бећковић између осталог је поручио: -Један од оних који је и за Николаја и за Његоша и за српску поезију највише учинио, а најмање говорио, јесте владика Лаврентије, и утолико ми је ово признање важније и милије. Кад је први пут после Другог светског рата објављена Религија Његошева, Лаврентије је био Епископ моравички и главни уредник овог издања. Тада се Патријаршија СПЦ  налазила у улици 7. јула. Као епископ у Немачкој је штампао Николајева сабрана дела и илегално их уносио у Србију. Подигао је и Соко град и у њему бронзаног Николаја и храм поезије посвећен Десанки Максимовић. За све ове подвиге Шабачко-ваљевске, а потом Шабачке епархије, за велики глас на који је изашао Глас Цркве, најписменија рука био му је обдарени ђакон Љубомир Ранковић, приређивач Николајевих и сабраних дела толиких других великана...

Након свечаног уручења награде у Народном позоришту, почасне госте и званице Владика шабачки Лаврентије повео је у свој дом, где је настављена свечана атмосфера догађаја. Присутним гостима у дому архијереја обратио се протођакон Љубомир Ранковић, заблагодаривши најпре на посети г. Милети Радојевићу, директора Управе за сарадњу са Црквама и верске заједницама, а потом и мати Гликерији, игуманији манастира Ћелије. Протођакон Ранковић је захвалио и свим члановима жирија што су препознали аутора и његово дело једнаког духа и величине дела Његоша и владике Николаја. Протођакон је изразио благодарност епископу Лаврентију који је изнедрио прву књижевну награду коју додељује Црква и уврстио је у ред одмах до чувене Нинове награде, будући да награда Николај Велимировић има и свој новчани део у износу од милион динара.

Директор Управе за сарадњу са Цркавама и верским заједницама др Милета Радојевић заблагодарио је на позиву да присуствује овом несвакидашњем догађају и истакао значај Светог Саве, владике Његоша и Светог владике Николаја Велимировића за нашу Цркву, похваливши притом и бригу Цркве за културу и оснивање ове награде.

Градоначелник Шапца г. Небојша Зеленовић похвалио је владику Лаврентију што очинском љубављу брине о култури, и што је у центар културних догађаја Србије ставио град Шабац. Он је изразио и благодарност на тесној сарадњи Епархије шабачке и градске управе и око уређења порте шабачке Саборне цркве, која такође треба да постане врт културе централне шабачке зоне.

Извор: Епархија шабачка




Нема коментара:

Постави коментар