петак, 26. мај 2017.

ДУХОВНИ РАЗГОВОР СА СТАРЦЕМ МИХАИЛОМ, ПУСТИЊАКОМ СА КАРУЉЕ

Отац Михаило је ревносни монах који живи у пустињи између Катунакије и Каруље. Он се од осталих монаха разликује не по чистоти свога монашког срца, нити по једноставности и доброти којом је успео да дотакне душу сваког човека који је прошао покрај његове испоснице, већ што својим животом показује да велики проблеми не требају да нас поколебају.

Старче, како се зовете?
 
-Отац Михаило, грешни, рђави, упрљани, достојан презира.

Колико дуго живите на овом месту?

 - Није важно, љубљени. Важно је да човек има све што му је овде потребно. Да стреми да доследно обавља своје дужности.

 А које су те дужности?

-То су пост, бденије, молитва, примање небеских дарова, као што вели Јеванђеље. Ко их доследно испуњава?

Не испуњавате их доследно? Зар не постите? Не једете понедељком, средом и петком.

-Ко ти је то рекао?А ако једем дупло више уторком, четвртком  и суботом, онда где је пост који је прописан? Једна поморанџа иста је као и једно јаје. Шта ми значи ако не једем јаје, али зато поједем две поморанџе. Али не заборавимо, пост није само уздржање од хране. Пост, пре свега, помаже да искоренимо страсти, укротимо чула; пост није само уздржање од меса, сира  и млека.

Да ли сами живите овде или имате још некога ко живи са Вама?

-Сам сам. Сасвим сам. Наравно, пребивам са Господом. Нико сам не може да живи. Без Бога, живот постаје пакао.

Чиме заокупљате себе?

-Рукодељом. Израђујем пресоване крстиће. Имам пресу.

Тако обезбеђујете себи за живот?

- Материјали, слава Богу, су ту. Оно што  недостаје је врлина. Нису  ово само празне речи, претеривања, већ истина.

Али, грехови су се намножили у свету. Да ли занте за то?

-Шта, а зар се на Св. Гори исто не дешава? Ако се, како кажете, у свету грех знатно умножио, онда се и благодат умножила. Да ли ми можете рећи за место где се врлина умножила? Реците ми, па да се радујем.

Има ли људи на овој планини, који поседују врлину?

 -Сви монаси овде су добри и свети. А ја сам последњи од њих. Први су они који живе «на првој линији фронта,» у манастирима, који су приморани да испуњавају послушање. Да  ли је то мала ствар? Ко год има послушност, има и љубав и смирење и трпљење.

А ми мирјани? Где ми да испуњавамо послушање?

-У својим породицама, са женом и децом. На пример, породичан човек треба да буде послушан својој жени и деци. Ожењен човек не треба да намеће своје мишљење у породици на бруталан, груб начин, већ све треба да чини у име љубави. Послушање није само обавеза монаха, већ свих хришћана. Размислите о духовном оцу, исповеднику, који увек жели  да наметне своје мишљење ономе кога исповеда, наводно у име врлине. Шта кажете, да ли је он прави духовни отац?  Мислим да духовник има исту дужност, да буде послушан својој духовној деци, али само бринући се да тако очува јединство Цкрве, и да би човек слободно, без угњетавања, испуњавао Божије заповести.

Дакле, ми мирјани, који нисмо монаси, да ли се можемо спасити?

-Шта то говорите? Људи у свету нису на нижем положају од монаха, и мислим да је то велики грех, да се због тога праве поделе унутар Цркве. Као, на пример, који је пут бољи? Монашки или световни? Знате, све улице и авеније и стазе и алеје служе истим, основним потребама живота. Сви путеви воде к Богу. Кога Бог призове да постане монах, он ће сигурно постати. Авај када би сви људи напустили градове и села и отишли у манастире. Једнога дана монаха би нестало са лица земље.

Да ли се икада кајете што сте дошли овамо?

-У име Божје, сигурно не. Сигурно не! Осим тога, да ли мислите да разумемо како смо доспели овамо и да ли смо сами овде?

Али, с ким сте?

-С Богом. Ни за тренутак овде човек не може да опстане сам.

Да ли сте икада видели Бога?

-Шта да Вам кажем? Ово питање је, опросите ми, мало...

Глупо? Реците.

-Није глупо. Али подсећа на на Тому који је рекао: док не видим својим очима, нећу веровати.

Али, знате, ја сам маловеран.

-Ја сам јо више од Вас.

Да  ли сте видели неко чудо?

-Ми чуда гледамо свакодневно. Али знате, зао човек,макар и видео хиљаде чуда неће поверовати. Чак и мртваца да види како васкрсава, и даље неће веровати.

Какво чудо сте видели?

-Да ли постоји већег чуда од овога овде? Ја, јадни и убоги, живим као монах у овој пустињи. Учините ми услугу. Желим да ово разумете. Има ли већег чуда од овога? Ја апсолутно верујем да је ово чудо. Или, видите нешто друго. Чињеница да толико младих људи данас долази са све четири стране света на Св. Гору: из Америке, Азије, Европе... Зар то није чудо?

Сада су многи учени људи дошли на Св. Гору. Зар то није важно?

-Шта ћете урадити са тим знањем? То је све добро, али почетак мудрости је страх Господњи. Ако у човеку не пребива Бог онда је знање безвредно.


Често се у штампи сусрећемо са вестима о скандалима црквеног клира. Какав утисак то оставља на Вас?

-Свакоме од нас се може догодити да паднемо, да се оклизамо. Ова опасност вреба  и људе у годинама. Само надгробни споменик ће уклонити ту опасност. Али, није највећи скандал у Цркви људски пад. Није то највећи скандал, већ чињеница да Црква ћути пред изазовима времена. Црква, док држи истину, уједно ту истину држи скривену и не износи је на светлост. То ћутање Цркве данас је највећи скандал.

Превод са енглеског проф. Бојана Србљак
28 април 2013 год.
Извор: Манастир Лепавина

Нема коментара:

Постави коментар