недеља, 23. април 2017.

Писмо 7 - Свети Теофан Затворник

„Какво искушење! Увек мислим да другог доласка неће бити и да други долазак и суд бивају човеку када он умире. - Чула сам такође, да када човек умире, онда му се открива тајна Пасхе. ... Један врло уман свештеник причао ми је да, ма како неко буде живео, то ћемо сви једни другим бити спасени.“

Добро је што се ви занимате тако значајним и одлучујућим предметима, као што су смрт, други долазак и суд, - а све то из ревности за спасење своје душе. Но, није добро што при томе уплићете мисли, неодговарајуће истини. Зашто други долазак повезивати са смрћу?! Смрт својим редом, а други долазак својим. Прочитајте шта пише у Јеванђељу и код Апостола о другом доласку и видећете д он такав као што се описује, не може бити у време смрти.

Читајте код јевнђелисте Матеја о доласку Христовом, главу 25, од 31. стиха. А када дође Син Човечији у слави својој и сви свети анђели са њим, тада ће сјести на пријесто славе своје. И сабраће се пред Њим сви народи, и разлучи ће их једне од других као пастир што разлучује овце од јаради. И поставиће овце са десне стране себи, а јарад са лијеве. Тада ће рећи Цар онима што му стоје са десне стране: ходите благословени Оца мојег; примите Царство које вам је припремљено од постања свијета... Тада ће рећи и онима што му стоје с лијеве стране: Идите од мене, проклети, у огањ вјечни који је припремљен ђаволу и анђелима његовим... И ови ће отићи у муку вјечну, а праведници у живот вјечни.

Видите, какав ће бити други долазак и суд? Како се онда може мислити да он бива у часу смрти свакога? Када је умирала Божија Мајка, Господ је дошао са Анђелима да узме Себи њену душу. Такве части су се удостојавали и многи међу светим мужевима и женама, као што пише у њиховим житијама. Али то није уопште други долазак и суд. При другом доласку, сав род људски биће сабран на једно место, - и Господ ће прићи са славом и све разделити на два дела и над сваким делом ће произнети један за све приговор: тамо - приђите, овде, - идите од Мене. И како тада каже, тако  ће остати занавек. А после смрти свакога, ако и бива неко решење његове судбине, то се односи само појединачно. Зато, никако не треба томе примењивати оно што се говори о другом доласку. Други долазак ће бити по обнови неба и земље, и по свеопштем васкрсењу, да прими сваки по ономе што у телу учини, или добро или зло, на суду на коме ће се решити судбина свакога.

Свети апостол Петар пише да ће доласку Господњем претходити и обновљење неба и земље: Нова пак небеса и нову земљу по обећању Његовом очекујемо (2 Пет. 3, 13). Ово обновљење ће се савршити огњем: Садашња небеса и земља остављени су за огањ и чувају се за Дан суда, и са хуком: тада ће небеса са хуком проћи, а стихије ужарене ће се распасти и змља и дјела што су на њој изгорјеће. Све ово ради доласка Господњег или Божијег дана: од кога ће се небеса огњем запаљена распасти и стихије ужарене растопити (2 Пет. 3,7,10,12). Разориће се и нестати садашњи свет, а на његовом месту ће се саздати нови, јер после овога Апостол говори: Нова пак небеса и др.

После овога ће уследити васкрсење мртвих. О томе Сам Господ говори: Тада (после разорења старог и саздавања новог света) ће се показати знак Сина Човечијег на небу... и угледаће Сина Човјечијега гдје долази на облацима небеским са силом и славом великом. И послаће анђеле своје с велим трубним гласом, и сабраће изабране своје од четири вјетра, од крај до краја небеса Мт. 24, 30-31). Овај трубни глас ће пробудити умрле. Јер на другом месту говори Господ: долази чак када ће сви који су у гробовима чути глас сина Божијега. И изићи ће они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су чинили зло у васкрсење суда Јн. 5, 28-29). И свети Апостоли, када су говорили о васкрсењу мртвих, свагда су га сједињавали са таквим труним гласом. Ево вам казујем тајну, пише свети Павле, сви нећемо помријети, сви ћемо се промијенити: Уједанпут, у трену ока ће васкрснути нерападљиви, и ми ћемо се промијенити (1 Кор. 15, 51-52). Исто он пише и на другом месту: Јер вам ово говоримо ријечју Господњом... јер ће Сам Господ са заповјешћу, гласом арханђела и са трубом Божијом сићи с неба, и прво ће мртви у Христу васкрснути (1 Сол. 4, 15-16)

На такав начин васкрсли људи биће сви сабрани на једно место и над њима ће Господ савршити суд, као што је изображено горе у Јеванђељу од Матеја.

Ето како је изображен други долазак Господњи и следујући за њим свеопшти суд. Изображење ово је дато Самим Господом и светим Апостолима, Духом Божијим наученим. Следствено томе, све што се ту говори је најсавршенија истина: и све ће неизоствано бити тако какко је казано. И Господ изобразивши Свој други долазак, додаје: Небо и земља ће проћи, а реч Моја неће проћи (Мт. 24, 35). А ви онда Бога се не бојећи, изволите по своме изображавајте други долазак, као да ће се он са судом савршити при смрти свакога. Може ли се све речено применити на смрт? И леп види да не може. И не дајте себи смелости да тако унапред мислите и говорите. Ја сам сабрао све ово из Писма за вас, зато што видим да сте лењи да се загледате у њега, и не знајући како говори о овом предмету реч Божија, журите да сами  од себе решавате своја питања о овоме.

И после смрти сваког бива решење његове судбине, али је то решење само почетно, а коначно решење ће бити изречено на страшном суду, по васкрсењу; да би како и праведни, тако и грешни добили пуну плату за дела учињена у телу.

Тако изволите размишљати, - и да би се што мање зплитали око појмова вере, то прочитајте православни Катихизис и усвојите његов садржај. Затим, читајте Јеванђеље и апостолске Посланице, а такође и књиге духовног садржаја. Знам да имате много посла, али је довољно ако за ово одвојите недељу и празничне дане у које свакако не радите.

То што сте чули да се у часу смрти открива тана Пасхе, врло је неодређено, да би се на то могло казати нешто одређено. Шта је то тајна Пасхе? На Пасху празнујемо васкрсење ристово, које је образ, зачетак и залог и нашег васкрсења. Ако је то тајна Пасхе, зашто би се она откривала, када је позната? Може бити да се у души која се разлучује од тела, утискује неко посебно сведочанство да је то разлучење само привремено и да ће се она по проласку тог времена опет сјединити са својим телом. Јер, по Апостолу, ми нећемо да се свучемо, него још да се обучемо, да би живот прогутао оно што је смртно (уп: 2 Кор. 5,4). Душа је и до сада веровала, да ће бити васкрсења, али како смрт производи у њој велики потрес, то таква вера може бацити душу у крајње смућење. Зато се као утеха у моменту њеног разлучења са телом и даје можда неко оскривену уверавање о будућем васкрсењу.

Више од овога не умем ништа да вам кажем. Но, за вас је најбоље да пропуштате мимо ушију, све новости о предметима вере, непотребним пред образом вере насликаном у Символу вере и пртумаченом у Катихизису.

Неодређено је и оно што сте чули од ученог свештеника, да ћемо се наводно један други сви спасити, ма како живели. Требало је да га тада подробније питате о томе. Сада сте пак у другом месту и нико вам то не може разјаснити. И ја вам ништа о томе не бих писао, већ бих само рекао: престаните да мислите о томе. Но, очигледно је да вам је та мисао засела у главу, а можда нарочито у овом облику: ма како ћивели спасићемо се. Но само ћу вам ово рећи: нада на спасење је ипак повезана са тиме како живимо, јер је речју Божијом јасно указано, како треба живети да бисмо се спасили и ко својим животом одступи од овог одређеног путоказа, тај се не може надати спасењу мимо овога. Свети Павле у Посланици Галалтима, набраја рђава плотска дела и додаје: за која вам унапријед казујем, као што сам и раније говорио, да они који тако нешто чине неће наслиједити Царства Божијега (Гал. 5, 19-23). А затим за овим набраја врлине које буде добру наду на добијање Царства Небеског или спасења: Љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, милосрђе, вера, кротост, уздржање (Гал. 5, 19-23). То исто пише и на многим другим местима. Може ли се спасити онај, који не воли Господа Исуса? Никако не може, јер Апостол пише: Који не љуби Господа Исуса христа, да буде проклет (1 Кор. 16, 22). А кога сматрати да љуби Господа? Онога ко испуњава заповести Његове, јер је Он Сам рекао: Ко има заповијести Моје и држи их, то је онај који ме љуби (Јн. 14, 21). Тако , ето одређеног пута спасења, - вером испуњавање заповести Божијих. Прозилази да не треба да се заокупљате мишљу о неком начину спасења који вам повлађује да живите како хоћете.

Ако се речи - ''један другим ћемо бити спасени'' - разумеју да ћемо се спасити ако будемо делатно јављали једни другима љубав, то је истина. Јер је Господ, потребујући за сведочанство љубави према Њему - испунавањем заповести, рекао: Ово је заповест Моја, да љубите једни друге (Јн. 15, 12). Но у таквом случају немогуће је рећи: ма како живели, јер узајамна љубав захтева живот сједињен са самопожртвовањем. - А да би имали потпуно руководство за спасење, треба рећи о љубави једних према другим, имати иза љубави према Богу, јер је љубав према Богу - по речи Господа, прва и највећа заповест, а за њом тек следи подобна њој љубав према ближњима (Мт. 22, 37-39). Но и ово није још све: са љубављу треба имати сјдињену и веру. Вера која кроз љубав дела (Гал. 5, 6), - ето правог, незаблудног и благонадежног пута ка спасењу.

И још понављам: потрудите се да себи појасните дело вере на онај начин који сам вам већ помињао - набавите православни Катихизис, прочитајте га са пуно пажње и усвојите његов садржај. После читањем можете ширити своја знања о предметима вере. Тада ћете одмах моћи и сами да увидите, ако вам неки учени предлаже другачији начин спасења, да је у његовим речима лаж, и не истина.

Свети Теофан Затворник - ПИСМА ВЕЧНОГ СПАСЕЊА

Нема коментара:

Постави коментар