среда, 22. март 2017.

Живот светитеља гледа ка вечности

Лелићко сабрање на дан престављења Светог владике Николаја

На празник Светог мученика Конона и Преподобног Марка Подвижника, 18/5. марта 2017. године, дан када се далеке 1956. у руском манастиру Светог Тихона у Пенсилванији у Господу преставио Свети владика Николај, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Милутин са свештенством и свештеномонаштвом служио је свету архијерејску Литургију у манастиру Лелић, задужбини светитеља и оца му Драгомира. Део литургијске свечаности било је и сестринство манастира Ћелије, директор Патријаршијске управне канцеларије протојереј-ставрофор Стојадин Павловић и бројни верници из различитих крајева Србије.

Како нам Опроштајна песма Светог владике Николаја казује, светитељи се на одру поздрављају са свиме што је на земљи било лепо и благочестиво. Лелићки Златоуст последње „збогом“ упућује својој светосавској Цркви, вољеном народу, браћи свештеницима, српским светињама, завичају Лелићу у који се након службовања у туђини вратио... Не може се са сигурношћу тврдити да је он лично спевао ове стихове или је то учинио неко други надахнут Духом Светим. То и није важно. Важно је да и ова песма, као и све друго из житија светих Божјих људи, описује њихову везаност за небеске вредности, оне које не пролазе...

-Цео живот светитеља усмерен је ка вечности и ка ономе што човек најјаче пожели, а то се збива само у часу смрти, да му се отворе врата небеска. Све друго ни нас неће интересовати кад будемо испуштали душу. Тог часа, ми смо завршили и не окрећемо се назад, већ ка Ономе коме морамо положити рачуне. Родимо се из ничега, долазимо у нешто што није „све“ и одлазимо у нешто што јесте „све“ - живот вечни. То је и нама хришћанима тешко да разумемо, а камоли оним богаташима који мисле да имају све, беседио је Епископ ваљевски г. Милутин на светој архијерејској Литургији у част 51. годишњице од пресељења у вечност Светог владике Николаја, равноапостолног проповедника и сведока Христа Господа, чија је реч надахнула бројне боготражитеље и мисионаре широм света.

-Свети Божји људи живели су јеванђељски и на њих би ваљало да се угледамо – да слушамо и творимо Реч Божју. Јер, у томе је величина човека и смисао наше истине. Сви смо грешни, али се можемо покајати и исповедити своје грехе. Али, истакао је владика Милутин, исповест се не сме свести на пуку формалност, већ мора бити искрена побуна против оног грешног у себи. Само тада ће нам Господ опростити као благи родитељ, који воли своју децу.

-Свети Владика Николај и Отац Јустин претрпели су низ страдања током свог живота на земљи. Безбожне власти проглашавале су их државним непријатељима. Али, Бог има последњу реч. Они су данас свети и ми им се молимо. Ава Јустин у својој проповеди Владику Николаја назвао је орлом, а себе комарцем. Нека тако буде и међу нама, да видимо да је други бољи од нас, поручио је владика Милутин.

По богослужењу, братство манастира Лелић приредило је трпезу љубави. Чувар кивота Светог Владике Николаја, који од оснивања управља задужбином славног завичајца, архимандрит Авакум (Ђукановић) упутио је речи добродошлице свима сабранима. Он је подсетио на значај личности и дела владике Николаја, који нас у великом броју са свих страна доводи у његову задужбину.

Извор: Епархија ваљевска




Нема коментара:

Постави коментар