ПОНЕДЕЉАК
Апостол Павле говори да су се Израиљци, прешавши море,
крстили (1.Кор.10,2). Такво крштење је служило као знак њиховог разликовања од
Египћана. А апостол Петар додаје: (Вода) и нас сада спасава крштењем као
испуњењем праобраза (1.Пт.3,21). И наше крштење нас спасава и служи као камен
међаш између тамне сатанске области греха и света, и светлог живота у Христу.
Крштени од себе одрезује све наде и потпоре земаљске и, ничим везан, живи у
овоме веку као да је у пустињи. Његово срце није на земљи, него је сво у оном
веку. Све садашње се њега дотиче само успут: онај који има жену, као да је
нема; онај који купује, као да ништа нема, и онај који овај свет користи као да
га не користи (1.Кор.8,29-30).
УТОРАК
Крштење је, по апостолу Петру, обећање добре савести
(1.Пт.3,21). Крштени даје обећање да ће убудуће живети у чистој савести, а и у
свој ширини Господњих заповести, које је примио у савест. Чистота нарави је
ознака крштенога. Апостол Павле светлост свога живота поистовећује са светлошћу
васкрслога Господа. Као што, вели он, Христос уста из мртвих славом Очевом,
тако и ми треба да ходимо у новом животу (Рим.6,4). У крштењу умире стари
грехољубиви човек, а устаје нови, који је ревнитељ добрих дела. И тако,
крштени, сматрајте... да сте мртви греху, а живи Богу у Христу Исусу, Господу
нашем. Да не царује, дакле, грех у вашем смртном телу, да га не слушате у похотама
његовим, нити дајте удове своје греху за оружје неправде; него предајте себе
Богу, као оживљени из мртвих, и удове своје Богу за оружје правде. Јер грех
неће вама овладати (Рим.6,11-14).
СРЕДА
Крштење је у нашем језику сродно по значењу са крстом. Срећна
сродност! Премда је видљива радња крштења погружење, ипак му се суштина састоји
у сараспињању Христу на унутрашњем духовном крсту. Апостол Павле говори: Да се
стари наш човек разап[н]е с њиме (Рим.6,6) у крштењу. То није никакво механичко
деловање, него измена нарави или обрат мисли, циљева, жеља и осећања. Раније је
све то било замрљано самоугађањем; сада се у самоодрицању све посвећује Богу, у
Христу Исусу, благодаћу Духа Светог. Рећи ћеш: "Ја то нисам схватио када
сам био крштен". Али, сада разумеш. Положи у савест своју да испуниш
значење крштења, будући да је неизбрисиво. Чак и на Суду ће његов печат на теби
бити видљив - или у твоју корист или против тебе.
ЧЕТВРТАК
Ко жали прут, мрзи сина свога; а ко га љуби, кара га за
времена (Прич.13,24). Оставимо децу, и погледајмо на себе. У односу према
сваком, то значи: не штеди себе, него се кажњавај на време. Самосажаљење је
корен свих наших саплитања у грех. Онај ко не снисходи себи, увек је утврђен у
добру. Изнад свега је потребно да се тело држи у строгој дисциплини, будући да
је слуга без разума. Када га море, оно је мирно, а чим му се да само мала
олакшица - одмах показује канџе и сева очима похоте. Ипак, добро је што барем
не говори. Али, телу се ипак много придаје и измишљају му се свакакве угодности.
Чак и наука не може без тога. Но, каква ми је то само наука?
ПЕТАК
Господ је рекао Аврааму: Иди из земље своје и од рода свога
и из дома оца свога у земљу коју ћу ти ја показати (Пост.12,1). То је очигледан
праобраз промене срца која се дешава код истиноверујућих - када искрено узму на
себе крст свој и крену за Христом. Остављају они оца свога - сопственост,
распињући се самоодрицањем; остављају род свој - своје личне греховне
склоности, страсти и навике, распињући их решеношћу да непоколебиво у свему
следују страстоубиственим заповестима Господњим; остављају и земљу своју - сву
област своју, свет, са свим његовим прохтевима, распињући их решеношћу да им
буду туђи, па макар због тога било неопходно не само да изгубе имање и
друштвени престиж, већ и саму смрт да претрпе.
СУБОТА
Тело и крв не могу наследити Царства Божијега (1.Кор.15,
50). Из тога следи да се ради задобијања Царства Божијег треба обестелесити и
обескрвити, тј. утврдити у начину живота у којем као да тело и крв не постоје.
То се постиже савршеним одрицањем од телесних и крвних дела. А позната су дела
тела, која су: Прељуба, блуд, нечистота; бесрамност, идолопоклонство, чарање,
непријатељства, свађе, пакости, гнев, пркоси, раздори, јереси, зависти,
убиства, пијанства, раскалашности, и слично овима. Набројавши све ово, апостол
додаје: За која вам унапред казујем, као што сам и раније говорио, да они који
тако нешто чине неће наследити Царства Божијега (Гал.5,19-21). Ко има уши да
чује, нека чује.
ЧЕТВРТА НЕДЕЉА ПОСТА
У својој речи о блаженствима Господ оцртава рајско срце
(Мт.5,1-12). У његово расположење улазе: смирење, плач и скрушеност, кротост и
безгневље, пуна правдољубивост, савршена милостивост, чистота срца,
мирољубивост и миротворност, трпљење мука, клевета и гоњења за веру и
хришћански живот. Ако хоћеш рај - буди такав. Тако ћеш још овде стећи предукус
раја, у који ћеш спремно да ступиш по смрти, као унапрад изабрани наследник.
Свети Теофан Затворник
Нема коментара:
Постави коментар