Посечен стари храст у Савинцу (ВИДЕО)

Храст у селу Савинцу, стар више од 600 година, посечен је рано јутрос. Дрво се налазило на траси будућег ауто-пута Београд-Јужни Јадран и посечено је по налогу Министарства за саобраћај.

Храст су посекла тројица радника фирме из Београда, коју је ангажовало Грађевинско предузеће "Планум".

Сечење је почело у пет часова, а завршено уз 6.30 када је храст оборен, а мештани им нису правили никакве проблеме.

Огроман пањ је у средини потпуно иструлио и нико од грађана не жели да дође да га види.

Председник Месне заједнице Милиша Николић каже да је храст - верски "запис" - посечен "на недостојанствен начин", а налогодавци су то урадили у мраку, кријући се од јавности, преноси Бета.

 ВИДЕО

"Ако је храброст требало да се сруши, требало је то учинити током дана, уз присуство свештеника јер је то дрво светиња старо преко 600 година и није ред да се сече када вампири излазе", рекао је Николић агенцији Бета.

Николић је истакао да мештани Савинца неће прилазити месту где се налазио храст, нити ће организовати било какве протесте јер је то већ готова ствар.

Радници раскрчују терен како би механизација азербејџанске фирме "Аз Вирт" наставила изградњу на Коридору 11.

Изградња аутопута Београд-Јужни Јадран, на траси од Љига до Прељине, стигла је до храста на 150 метара са обе стране, због чега су радови били обустављени.


Извор: РТС

----------------------------------------------

После сат и по тестерисања храст се предао

Савинац – Храст је пао! Од тестере или старости, једном је морао пасти. Пао је од тестере, јер се нашао насред трасе аутопута коју су (а могли су и друкчије) нацртали пројектанти „Коридора 11”. Громогласно се стропоштао на ледину јутрос, забележено је да је то било у 6 часова и 35 минута. Већ у пет сати, док је варошица Савинац још спавала, храстосече су започеле посао: требало им је сат и по да савладају горостаса.

Кад је одлучено да храст буде посечен, извођач радова на том делу трасе од Љига до Прељине, београдски „Планум”, посао је поверио београдској фирми „Артпрес”, а ова тројици дрвосеча. Дан и сат „егзекуције” држани су у тајности, да би се избегло окупљање мештана и, можда, других који су, у протекле две године, зорно бранили српску светињу. А протестовали су еколози, планинари, песници, ловци и риболовци, љубитељи природе, чак и европски „зелени” до којих је вест била стигла. До тада је храст, за који нема поузданог доказа да је запис, био посве локално знамење. А онда је уздигнут на пиједестал кумира, достојног националног обожавања. Ко би се усудио да му зло нанесе „рђом кап’о док му је колена” – како каже клетва из народне песме. Занимљиво је да власник храста није марио за последице кад је дрво продао „Коридорима 11” за 3.000 евра, иако је знао шта се дрвету спрема. А кад се и свештенство сагласило да се храст посече и да се конзервирају делови стабла и сачувају као музејски експонати, све је било лакше.

Вођа дрвосеча Драган Јовичић из Белановице импресиониран је величином дрвета:

– Никада у свом животу нисам оборио обимније стабло. По мојој процени, нема више од триста година, а зар је то мало! Његови бранитељи су претеривали кад су сваки пут додавали по стотину година и, неки, стигли до осам векова. Видите, срце му је добрано иструлило, не верујем да би листао дуже од још двадесетак година.

На наше питање да ли је, лативши се тестере, помишљао на дугорочно проклетство, одговорио је да су „попови дали сагласност”, те да је са те стране миран. Али, неко га је упозорио да би у шупљинама дрвета могло бити скривено оружје из протеклих ратова, рецимо бомбе, на које би тестера могла да удари што би се по дрвосече трагично завршило. То упозорење је озбиљно примио и повећао опрезност.

– Углавном смо били против сече храста. За њега су везана многа сећања и многи догађаји из прошлости двају села, Дренове и Шарана, као и варошице Савинац. Али сад видимо да је храст само споља изгледао моћно, а да је унутар стабла доста трулежи и да му, иначе, не би било дугог века, па смо се помирили – рекоше нам окупљени Савинчани који су листом стигли на вест о паду храста.

И као што смо недавно писали („Реквијем за храст”, „Политика”, 17. јула), делови стабла ће се конзервирати и чувати у малом музеју који ће се подићи у близини, нешто од стабла ће се чувати и у савиначкој цркви. Ситније иверје од стабла покупили су и неки од придошлих за успомену. Тако ће, у сачуваним комадима, наставити да живи у сећању и подсећању.

За две године је написано толико текстова за храст и против храста – читава подебела књига. Тројица дрвосеча управо су склопила њене корице. До неког новог храста или чега сличног.

 

Бошко Ломовић

 

Извор: Политика