1. Св. апостол Филип.
Родом из Кесарије Палестинске. Жењен био, и у браку родио 4 кћери, све
четири обдарене од Бога даром прорицања, и све четири заветоване девице
Христа ради. Када апостоли свети бираху ђаконе, тада и Филип би изабран,
поред Стефана и осталих. И служаше Филип с великом приљежношћу убогим и
удовицама. Када наста гоњење хришћана у Јерусалиму, апостол Филип
склони се у Самарију, и тамо проповедаше Јеванђеље и сведочаше га
чудесима многим изгоњењем демона, исцелењем болесних и др. Видећи чудеса
св. апостола крсти се и чувени Симон Волх. Крсти св. Филип и евнуха
царице Кандакије. По том ангел га Божји тренутно и невидљиво пренео у
Азот, где учаше и проповедаше, и многе ка Христу обраћаше. Би постављен
за епископа у Тралији. Сконча мирно у дубокој старости и пресели се у
радост Господа свога. |
|
2. Спомен Седмог Васељенског Сабора.
Овај Сабор одржат је 787. год. у Никеји за време царовања благочестиве
Ирине и сина јој Константина, и за време патријарха Тарасија. Сабор овај
утврдио је коначно иконопоштовање образложивши то Светим Писмом,
сведочанством Светих Отаца и достоверним примерима чудеса, пројављених
од светих икона. Између других наведених примера чудеса навео је епископ
Кипарски Константин и овај пример: чобанин неки из града Констанце
истерав једнога дана стадо на пашу виде икону Пресвете Богородице, сву
украшену цвећем од правоверних. „На што толику част одавати стени?" рече
чобанин (свакако васпитан у иконоборству) па удари својим гвозденим
штапом по икони и поквари десно око на лику Богоматере. Но тек што се
кренуо од тога места, спотакне се и оним истим штапом избије себи десно
око. Вративши се ћорав у град он је плачући викао и говорио, да га је
постигла казна од Богородице. — Овај Сабор решио је још, да се у
антиминс непремено стављају свете мошти мученика. Учествовало је на
сабору 367 Отаца. За молитве њихове нека и нас Господ помилује и спасе. |
|
3. Преп. Теофан Начертани.
Исповедник и писац канона. Рођен у Арабији од богатих и побожних
родитеља. Са својим братом Теодором (27. дец.) замонашио се у манастиру
Св. Саве Освештаног. Као врло образоване монахе пошаље их патријарх
Јерусалимски Тома цару Лаву Јерменину, да образложе цару и одбране
иконопоштовање. Цар опаки грдно намучи ову свету браћу, и баци их у
тамницу. Доцнији цар иконоборац Теофил продужи их мучити; и да би их
изложио подсмеху света нареди да се на њиховом лицу нацртају неке
подругљиве речи. По свршетку иконоборства св. Теофан буде пуштен у
слободу и ускоро посвећен за епископа. Мирно скончао 847. год. Страдао
за иконе 25 година. Написао 145 канона. Одселио се у вечну радост
Господа свога. |
|
4. Св. Нектарије патријарх Цариградски.
Као световњак и високи царски чиновник једногласно изабран за
патријарха после св. Григорија Богослова, 381. год. Одликовао се дубоким
разумом, тактом и ревношћу за цркву. Упокојио се мирно 397. год. |
|
5. Св. муч. Зинаида и Филонида.
Сестре рођене, родом од Тарса. Називају их сродницима св. апостола
Павла. Као девојке одрекле се света ради Христа, и повучене у неку
пештеру подвизавале се. Знађаху лекарску вештину, те помагаху многим
болним. Нарочито Филонида због великог поста удостоји се дара
чудотворства. Но неки неверни нападну их ноћу и побију камењем. |
|
|
|
Теофан Саваит, подвижник изрјадни,
Дубоки богослов и песник преславни,
Страдалник за Христа, исповедник вере,
Украшење цркве, Отац православни,
Келију остави ради послушања,
Из тишине глухе опет у свет крочи
Да опаког цара истином убеди
И истину праву цару посведочи.
Четврт је стољећа и за срећу доста!
То у муци прође светом Теофану
На муци претешкој у тамници хладној,
На лицу носаше муку начертану.
Но светитељ Божји, Духом надахнути,
Све испуни време сладостним појањем
Господа славећи и Господње свеце
Са љубављу жарком, вером и надањем.
|
|
|
РАСУЂИВАЊЕ |
|
Као што се Божјим Промислом даје сила
целебна, чудотворна, освештаној води или освештаном јелеју, тако се исто
таква сила даје и иконама. Један диван пример чудотворне силе светих
икона наводи св. Атанасије Велики. У граду Вириту, живео неки хришћанин
под кирију у једној кући. Иселивши се из те куће он заборави у њој једну
икону Спаситељеву. После њега усели се у исту кућу неки Јеврејин. А у
том граду беше много Јевреја, и то нарочито озлобљених против вере
хришћанске. Када се икона, дакле, нађе, изнесоше је Јевреји у своју
зборницу, и почеше да јој се ругају као што су се некад претци њихови
ругали живоме Спаситељу. И учинише Јевреји са иконом исто оно што претци
њихови учинише са Спаситељем, на име: прободоше руке и ноге ексерима,
натопише уста на икони сирћетом, и на све начине поругаше се лику
Спаситељеву. Најзад неко од њих узе копље и удари лик божански под
ребра. Но, о чуда, из прободеног места потече крв с водом, као негда из
живога тела распетога Господа. Страх и ужас Јевреја не може се описати.
Тада потурише суд, да се уњ слива крв; и доведоше многе болеснике,
слепе, глухе, хроме, бесне, који чим их намазаше том крвљу — сви се
исцелише. На ово чудо сабра се сав град, и сви прославише Христа Бога. А
Јевреји у томе граду сви повероваше у Господа Христа, живог и
животодавног. |
|
СОЗЕРЦАЊЕ |
|
Да созерцавам многобројне неправде народа Израиљског и многобројне казне Божје, и то:
1. како се кнежеви народни често одвраћаху од Бога и чињаху што је зло пред Богом.
2. како Бог кажњаваше народ да би га поправио.
3. како најзад, под злим царем Јоакимом, народ Израиљски би одведен у ропство Вавилонско.
|
|
БЕСЕДА |
|
о гласу Господњем на водама.
Глас је Господњи на водама (Пс. 28, 3)
На Јордану чуо се глас Господњи, када је св. Јован крстио Спаситеља.
На мору Галилејском, када би бура и ветрови, чуо се глас Христов, и
бура се утишала, и ветрови престали. Глас Господњи чуо се на свадби у
Кани Галилејској, и вода се претворила у вино. На Црвеном Мору би глас
Господњи, и море се раступи и отвори пут народу Божјем. У пустињи би
глас Господњи, и вода потече из сува камена. Шта значи то: глас је
Господњи на водама? Значи: стихија водена је дело Божје, и кроз њу Бог
чини чудеса кад хоће и како хоће. Не мање су и остале стихије дело Божје
— огањ, ваздух, и земља. И над њима је Бог господар; и кроз њих Бог
чини чудеса кад хоће и како хоће. У огњеном виду јавио се Бог Дух Свети о
Педесетници. У пећи Вавилонској пламен изгуби своју силу по речи
Господњој и не нашкоди блаженим отроцима, огањ с неба паде и запали
жртву Гедеонову (Суд. 6). Илија сведе огањ с неба. Купина гораше и не
сагореваше (II Мојс. 3). Огањ с неба паде и запали жртву Богу (I Цар.
18). Огњени стуб хођаше пред Израиљцима. Све то по речи Господњој. Земља
се отвори и прогута неправедног Кореја, Датана и Авирона (IV. Мојс.
16). Земља се отвори и сакри Јелисавету са младенцем Јованом од мача
Иродова. Земља се затресе када Господ издахну на Крсту, и гробови се
отворише. На ваздуху се вазнесе Господ на небо. На ваздуху свети
апостоли бише пренети у Јерусалим са разних страна света. На ваздуху
пренесе ангел пророка Авакума тренутно у Вавилон. И то све по гласу
Господњем, по наредби Господњој. О кад би људи били тако послушни гласу
Господњем као што су му послушне неразумне стихије природне! Но под
водама разумеју се ваистину и људи, послушни гласу Господњем: апостоли и
светитељи. Као вода разлише се они по свему свету с проповеђу Христа
Бога. Као вода напојише жедни свет са извора вечнога живота. И обнови се
свет, и процвета. Као на обичним водама тако се и на њима јавише
безбројна чудеса Божја — јер беху покорни вољи Божјој, послушни гласу
Божјем, као вода, исто као вода.
О Господе Исусе Христе, помози нам бити послушним гласу Твоме.
Помози нам застидети се од мртвих стихија, које Тебе боље слушају него
ми. Теби слава и хвала вавек. Амин.
|
Нема коментара:
Постави коментар