субота, 19. мај 2012.

6. Мај

1. Свети праведни и многострадални Јов. Беше Јов потомак Исава, унука Аврамова, и живљаше у Арабији око две хиљаде година пре Христа. Оцу му беше име Зарет а матери Восора; његово пак пуно име беше Јовав. Беше он човек чесан и богобојажљив и веома богат. Но у седамдесет деветој години његовог живота попусти Бог на њ искушења тешка кроз сатану, као што је све потанко описано у Књизи Јова. И у један дан изгуби Јов све огромно имање своје, и синове своје, и кћери своје. По том нападе на њ тешка болест, од које му се цело тело покри ранама од темена до табана, и лежаше Јов на ђубришту изван града, и комадом црепа отираше гној са рана својих. Но Јов не заропта на Бога, него стрпљиво поднесе све муке до краја. Зато му Бог поврати здравље, и даде му богатство много веће него што је пре имао, и родише му се опет седам синова и три кћери, колико је и пре имао. И поживе Јов свега две стотине четрдесет осам година све славећи и хвалећи Бога. Јов се сматра узором трпељивог подношења сваког страдања, које Бог на нас шаље, и праобразом страдајућег Господа Исуса.

2. Свети мученик Варвар. Беше Варвар војник у време Јулијана Одступника. Када царев војвода Вакх поведе римску војску против Франака, у тој војсци беше и Варвар, потајни хришћанин. На бојишту појави се неки јунак од стране Франака, сличан древном Голијату, и зачикаваше Римљане, да би му неко од њих изашао на мегдан. Војвода Вакх посаветова Варвара да он изађе. Варвар се помоли у срцу живоме Господу, изађе и победи онога дива. Од тога се смете војска франачка и побеже. Тада војвода направи весеље големо, и нареди да се идолима принесу жртве. Но при том жртвоприношењу војвода сазна да се Варвар држи по страни. Када га упита о томе, Варвар изјави да је он хришћанин. Војвода јави цару, а цар нареди, да се Варвар стави на најтеже муке. Но Варвар све поднесе са ретком храброшћу и присебношћу. При његовом мучењу показаше се многа чудеса, и многи војници видећи то, примише веру Христову. Међу овима беше и сам војвода Вакх са Калимахом и Дионисаијем. Сва тројица њих беху посечени за име Христово, а за њима и Варвар, 362. године. Душе њихове преселише се у царство Христа Цара бесмртнога.

3. Свети Варвар разбојник. После многих злочинстава покајао се и осудио сам себе, прво, да три године иде четвороношке и једе са псима, и друго, да дванаест година живи у шуми, без одела, без крова, и без икакве хране осим траве и лишћа. Доби извешће од ангела, да су му греси опроштени. Путоваху трговци кроз шуму, па видевши издалека Варвара, помислише да је звер а не човек, наперише стреле и устрелише га. Умирући он их замоли, да јаве оближњем свештенику о њему. Свештеник дође, и чесно га сахрани. И из његовог тела потече целебно миро, које је исцељивало разне болести и муке на људима.

Кажи, брате, шта поднети можеш,
Па ћy рећи, колико си човек.
Јов праведни богат и преславан
Би сатаном бачен на ђубриште,
И обложен гнојем и ранама —
Страшилиште псима и људима!
Што имаде за дан му пропаде
Осим вере и осим стрпљења.
Нo c оружјем вере и стрпљења
JOB победи страшнога сатану.
Бог гледаше борбу неједнаку,
Праведнику победу додели,
Са победом сва остала блага,
A посрами завидљивог врага.

РАСУЂИВАЊЕ
Авва Исаија рекао o себи: „Видим себе сличног коњу лутајућем без јахача. Ко год га нађе, седа на њега и језди на њему до миле воље. Када један јахач остави коња, други га узјаше и поступа тако исто, па и трећи итд.” Овај велики подвижник, за кога су сви c дивљењем говорили да је достигао савршенство, рекао је то o себи или из смирења или из сећања на доба свога несавршенства. Главно је, да је ова реч истинита у односу на свакога хришћанина, који ходи духовно распојас и необуздан. Тек што је једна страст c њега сјахала, друга га је узјахала. Тек што га је једна заморила и оставила у очајању, друга га је узјахала c обманљивом надом, да ће га она усрећити. Такав човек нема јахача који би га управио правим путем без скретања ни лево ни десно. Једини пријатељски јахач, кога треба поздравити добродошлицом, јесте свети и моћни дух хришћански.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам вазнесење Господа Исуса и то:
1. како је Он прво васкрсао телесно, па се онда вазнео телесно,
2. како се душе праведних људи по смрти прво вазносе на небо, док тела чекају опште васкрсење, опште преображење, и опште вазнесење.

БЕСЕДА
о сили коју Бог даде речима пророчким

Ево ја ћу учинити да ријечи моје у устима твојим буду као огањ, а овај народ дрва, те ће их спалити (Јерем. 5, 14)

Видите, браћо, да је дејство речи Божје различито како према коме! Реч је Божја као огањ, коме се радује праведник, озебао у хладноћи овога света; и реч је Божја као огањ, који спаљује неправедника, кога је овај свет материјални сувише загрејао. Искусни духовници оставили су нам сведочанство да само име Исус, које верним доноси силу, радост и освежење, — да то име пали зле духове као живи огањ. Тако је са сваком речју Божјом. Код једних она ствара утеху, код других раздражење, код једних утишава гнев, код других појачава; крд једних изазива страхопоштовање, код других подсмех. Здравима је мед, а болеснима је мед пелен.

Но зашто народ да буде као дрва, која ће се спалити? Зар је народ крив, ако га безбожне старешине и лажни пророци заводе странпутицом? Није крив народ у оноликој мери као његове старешине и лажни пророци, али је ипак крив у извесној мери. Јер и народу је Бог дао да зна прави пут и кроз савест и кроз проповед Божје речи, те народ не би требало да слепо следује својим слепим вођама, када га ови воде путевима лажним и удаљују од Бога и Божјег закона. Бог је, браћо, праведан, и Он зна меру свачије кривице, и неће дати, да неук и мален пострада колико учен и велик.

Господе Свевидећи, спаси нас, да не будемо ни слепе вође нити слепо вођени. Укрепи нам срце, да и као вође и као вођени будемо вазда слуге Твоје, и само Твоје слуге. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Нема коментара:

Постави коментар