1. Св. апостол Андреја Првозвани. Син
Јонин и брат Петров, родом из Витсаиде, и рибар по занимању. Најпре је
био учеником св. Јована Крститеља, но када св. Јован указа прстом на
Господа Исуса говорећи: гле, јагње Божје! (Јов. 1, 36), тада св. Андреја
остави свога првога учитеља и пође за Исусом. По том Андреја приведе
свога брата Петра ка Господу. По силаску Св. Духа паде у део овоме првом
апостолу Христовом, св. Андреји, да проповеда Јеванђеље у Византији и
Тракији, по том у земљама Дунавским, па у Русији и око Црног Мора, и
најзад у Епиру, Грчкој и Пелопонезу, где и пострада. У Византији постави
првога епископа у лицу св. Стахија; у Кијеву пободе крст на висини и
прорече сјајну хришћанску будућност народу руском; по Тракији, Епиру,
Грчкој и Пелопонезу преведе мноштво народа у веру, и постави им епископе
и свештенике. У граду Патрасу учини многа чудеса именом Христовим и
задоби многе за Господа, међу којима беху брат и жена царског намесника
Егеата. Егеат разјарен због тога стави Андреју светога на муке, а потом
распе на крсту. Докле год беше жив на крсту апостол Христов говораше
корисне поуке хришћанима, који се беху сабрали око крста његова. Хтеде
га народ скинути с крста, но он се опре томе. Најзад се апостол поче
молити Богу, и при том нека необична светлост обасја га целог. То
светлосно обасјање трајаше пола сата, и када оно ишчезе апостол предаде
своју свету душу Богу. Тако сконча свој земни век првозвани апостол,
који први од 12 великих апостола позна Господа и пође за Њим. Пострада
св. Андреја за свога Господа 62. год. Мошти његове беху пренете у
Цариград. Доцније глава му је пренета у Рим, а једна рука у Москву. |
|
2. Св. Фрументије просветитељ Абисиније.
У време цара Константина Великог путоваше за Индију неки учен човек из
Тира, по имену Меропије. Он беше узео собом два млада хришћанина брата
Едесија и Фрументија. На томе путу разби им се лађа од буре на обалама
Абисиније, и дивљи Абисинци побише све људе с лађе осим ова два брата,
Едесија и Фрументија. У Абисинији они проживе неколико година и успеју
да уђу у дворску службу код цара Абисинског. Фрументије почне
проповедати веру хришћанску, но доста опрезно, и увери се, да је
земљиште за такву проповед подесно и плодно. Онда оба брата седну у лађу
и крену и то: Едесије у Тир својим родитељима а Фрументије у
Александрију св. Атанасију Великом патријарху. Фрументије изложи
патријарху положај у Абисинији и потражи пастире за новообраћене у веру.
Св. Атанасије рукоположи Фрументија за епископа. Св. Фрументије се
врати у Абисинију, где својом ревношћу и чудесима успе да за живота
свога обрати сву Абисинију у веру хришћанску. Овај велики пастир стада
Христовог и просветитељ Абисиније скончао је мирно 370. год. и преселио
се у царство Господа свога. |
|
|
|
Свети Андреј Духом обасјани.
И апостол Христов првозвани,
Дан за даном Господа јављаше;
И народе крстом крштаваше,
Као вртар по својему саду,
Он хођаше по селу и граду,
Дивље дрвље вешто калемећи,
Живом водом калеме кропећи,
Докле стиже крају свога века,
И крст виде где на њега чека.
Вес’о Андреј крсту беседио:
– Здраво, крсте, Бог те осветио,
Осветио Христос телом Својим,
Буди, крсте, одмориштем мојим,
Узми мене из земне прашине,
Подигни ме Богу у висине,
Нек са тебе Христос ме узнесе
Што због мене на теби распе се —
Учениче светог крститеља,
Апостоле Христа Спаситеља
О Андреја, звездо првозвана,
Помози нам твојим молитвама.
|
|
|
РАСУЂИВАЊЕ |
|
„Апостолима је дато све”, каже св.
Златоуст. Тојест: сви дарови, сва сила, сва пуноћа благодати која се
уопште од Бога даје вернима. Ми видимо то и из живота великог апостола
Андреје Првозваног, како је апостол и благовесник и пророк и пастир и
учитељ (Еф. 4, 11). Као благовесник пронео је он благу вест јеванђелску
на четири стране света; као пророк прорекао је крштење руског народа и
величину Кијева као града и као хришћанског центра; као пастир створио
је и уредио многе цркве; као учитељ неуморно је поучавао људе све до
крста па и са крста, до последњег издисаја. Још је он био и мученик. И
то је по дару Духа Светога, који није свакоме дат. И тако видимо у овом
апостолу, као и у свима осталим, сву пуноћу благодати Духа Божјега. А да
благодати треба приписати свако велико дело, које један следбеник
Христов учини, о томе нам сведочи св. Фрументије. Када се он врати из
Александрије у Абисинију као рукоположени епископ, почне чинити чудеса
превелика, и тако народ у великим масама обраћати у веру. Тада га упита
задивљени цар: „толико си година с нама пре живео, и никада те не
видесмо да учини какво чудо? Одкуда теби то сада?” На што Фрументије
блажени одговори цару: „Није ово моје дело но дело благодати
свештенства.” И тада светитељ објасни цару, како је он ради Христа
пренебрегао и родитеље, и брак, и сав свет, и како је рукоположењем од
св. Атанасија примио благодат свештеника, благодат чудотворну. |
|
СОЗЕРЦАЊЕ |
|
Да созерцавам духовни пад Адама и Еве, и то:
1. како змија изазва у Еви лакомство и гордост;
2. како полакомљена и погорђена жена преступи заповест Божју и једе од дрвета познања;
3. како Ева згреши не у сиромаштини и нужди него у обиљу свега.
|
|
БЕСЕДА |
|
о незнању и окамењености незнабожаца
Незнабошци ходе у сујети ума својега,
помрачени смислом, отуђени од
живота Божјега за незнање које је у
њима, за окамењеност срцв њихових (Еф. 4, 17–18).
Шта је сујета, браћо моја? Све, посматрано ван Бога, одсечено од
Бога, употребљавано без страха Божјега. Шта је сујета ума, браћо моја?
Живети и живот тумачити не по Божјем закону него по својим тренутним
помислима и жељама. Од чега, браћо, долази то зло људима? Прво од
окамењености срца, а по том од незнања које је у њима. Шта значи, браћо,
окамењеност срца? Значи срце испражњено од љубави Божје и страха
Божјега, и напуњено похотљивошћу и страхом од свега ради тела. Шта се
рађа, браћо, од окамењености срца? Незнање, потпуно незнање божанских
ствари, божанских путова и закона – потпуна затупелост за духовни живот и
духовну мисао. Каква је крајња последица, браћо, окамењености срца и
незнања божанских истина? Помрачење смисла и отуђење од живота Божјег.
Помрачење смисла – наиме: ум човеков бива мрачан као и тело, светлост
која је у човеку постаје тама. О колика тама! Помрачен смислом јесте
помрачен умом. Помрачен умом пак не зна смисао ничему или одриче смисао
свачему. Такав је отуђен од живота Божјег, и суши се и гине као део
тела, одсечен од тела. Такви су незнабошци, такви су безбожници, а такви
су, најзад, и маловерни или лажни хришћани. – Но и суво дрво кад се
залије животворном водом Христовом, оживи и озелени. И осушени свет
незнабожачки васкрсао је и оживео Христом Господом. Куд и камо пре
покајани грешници хришћански.
Учинимо смотру над собом, браћо моја. Чинимо је сваки дан, Питајмо
се сваки дан, да и ми нисмо због сујете постали помрачени и од Божјег
живота отуђени. Скоро ће смрт, и крај, и суд. Осушено дрвеће биће бачено
у огањ неугасиви.
О Господе Исусе, уме наш и животе наш, помози нам да умујемо Тобом и живимо с Тобом. Теби слава и хвала вавек. Амин.
|
|
Нема коментара:
Постави коментар